Foto: printscreen / Pink TVUvek me je, kao običnu građanku, interesovalo kako se u politici, na određenim nivoima dogovaraju neke nemoralne aktivnosti. Da li neko nekome u bezbednim uslovima kaže sve jasno i besramno? Ili se to samo fino nagovesti.
Onda sam čula od jednog pametnog čoveka u TV emisiji kako to kod nas izgleda na najvišem nivou. A to je da predsednik na određenoj TV da putokaz, a nadležni tužilac odmah zna šta treba da radi. To sam shvatila i mogu da pretpostavim kako je takav sistem izgrađen.
A onda me je jedna informacija ipak zaprepastila. U otkrivenom snimku jedan od istaknutih članova SNS-a organizuje ometanje građanskih protesta, tako što će se vređati opozicija i sve obavezno snimati. Kao da je to malo, on nalaže svojima da nađu anonimne aktiviste koji će da vređaju i koji pritom treba da budu kreativni!
Sad mi je jasno kako ovakvi dogovori mogu da izgledaju. Samo ne znam kakav to mentalni i moralni sklop može jedan generalno pozitivan termin, kreativnost, povezati sa vređanjem. I šta to konačno znači? Pošto ti anonimni aktivisti teško mogu da nadmaše partijski i državni vrh u vređanju političkih protivnika, da li to znači da treba da smisle nove psovke i uvrede? Ili da običnom vređanju dodaju na pr. pljuvanje, guranje, šutiranje… Ali, ne želim da dajem kreativne ideje.
Ipak, ne bih ja pisala samo zbog ovog snimka. Pisalo se i pričalo o njemu mnogo. Ja imam ideju da bi mnogobrojnim članovima i funkcionerima SNS-a bilo pametno da svu svoju kreativnost iskoriste da se nekako i što bezbolnije izvuku iz onoga u šta su se upetljali. Jer imam utisak da o većini njih kada prođe era SNS-a niko neće brinuti, nisu oni svi nečiji drugovi. A proći ce jednom. Kosturi ispadaju.
Zbog toga predlažem mnogobrojnom članstvu SNS-a da bar počnu da razmišljaju kako dalje i tu im je zaista potrebna kreativnost. Mogu se, na primer, neko vreme praviti mrtvi ili bar bolesni.
Ja, da sam na njihovom mestu, priznala bih sebi i kome još treba šta sam loše uradila i iz kog razloga, istrpela bih sve pravne i druge posledice i nastavila da živim i mirno spavam.
To možda nije baš kreativno, ali meni bi dobrodošlo. Naravno, u tom taboru ima ljudi sasvim ispravnih, koji nisu ništa skrivili i koji samo treba sebi da priznaju da su bili glupi. A ko bar nekad nije ispao glup?!
Gordana Sinđelić, pravnica u penziji iz Lazarevca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
