Samo solidarnost Srbiju spasava

Srbija je u poslednjih 30 godina pretvorena u zemlju bede, nepravde i besmisla. Odnedavno je ponovo postala i delimično slobodna zemlja iz koje ljudi beže ne samo motivisani ličnom egzistencijom nego i zbog osećaja beznađa. Sve ovo se može promeniti jedino ako građani prihvate činjenicu da od njih zavisi u kakvom će društvu živeti.

Pri pokušaju da u to uverim jednog gospodina čuo sam rečenicu u kojoj je sadržana suština problema: „Nikada ovde neće biti bolje. Kada bih mogao da prespavam narednih 100 godina, možda.“ „Ko će to da uradi umesto nas?“, zapitah njega i sebe.

To sigurno neće uraditi interesna grupa koja je već sedam godina na vlasti i koja je formirana, kako reče Tomislav Nikolić, da bi osvojili vlast i da ne bi molili nekoga kad treba da se zaposli ili leči neko njihov. Sve što vezuje 700 hiljada članova SNS nije ideja i vizija nego isključivo lični interes srazmeran poziciji u hijerarhiji. Stranačka pešadija se zadovoljava izletima na besmislene mitinge, skromnim dnevnicama i lanč-paketima, dok komandujuća garnitura ima mogućnošću da nemilice pljačka državu. Tu izuzetaka koji rade u interesu države i njenih građana gotovo da nema.

Skromne šanse postoje da to uradi današnja opozicija, ali nju čine većinom lideri i stranke koje su imale slične manire kada su bili na vlasti i to im građani s pravom zameraju. Istina je, ovakvog razaranje društva, suspendovanja ustavnog poretka i urušavanja institucija nije bilo, ali su njihove greške dovele najgore ljude na vlast.

Rešenje je u udruživanju građana sa ciljem izgradnje solidarnog društva. To udruživanje ne može biti apolitično jer danas svaki segment naših života zavisi od politike. Zato solidarnost mora postati deo nekog novog političkog projekata i ugrađena u institucije sistema. To je put kojim, ukoliko kao društvo želimo da opstanemo, moramo krenuti. Za početak se moramo organizovati kako bi rešavali probleme ugroženih kategorija stanovništva u svojim sredinama i branili institucije i javna dobra koje loša vlast uništava.

Svedoci smo projekata koji na štetu građana devastiraju prirodne resurse i gradove zarad bogaćenja interesne grupe koja sebe naziva strankom. Imamo primere izgradnje mini-hidroelektrana, novosadske „Promenade“ i „Pupinove palate“, beogradske gondole i najvećeg projekta „pranja novca“ nazvanog „Beograd na vodi“. Takvim štetnim projektima u budućnosti se mogu suprotstaviti samo savesni građani udruženi i međusobno solidarni. Tako udruživanje postaje više od politike, jer interes i motiv koji okuplja solidarne ljude je složeniji i uzvišeniji od partijskog grupisanja.

Taj motiv nije puka borba za preuzimanje vlasti, nego bolji dostojanstveniji život svih nas i naše dece. Mi živimo u pretpolitičkom, potpuno devastiranom društvu, gde većina gleda samo lične interese i gde vladaju vučji instinkti. Izgradnju drugačijeg sistema moramo početi od nas samih, sa našim komšijama i sugrađanima svesni da je bez toga ovo društvo osuđeno na propast. Temelj i vezivni materijal u stvaranju novog sistema vrednosti i naše političke zajednice mora biti solidarnost jer se polako pretvaramo u zverinjak u kome preživljavamo od danas do sutra.

Pri odluci da li ćemo imati stav gospodina sa početka ovog teksta ili ćemo učiniti nešto dobro za ovo društvo moramo imati na umu da ovo što danas živimo nismo nasledili od naših predaka, nego pozajmili od naših pokolenja. Krajnje je sebično i neodgovorno ako nam je svejedno šta ćemo im vratiti. Zato počnimo da radimo i u interesu zajednice kojoj pripadamo, jer jedno društvo napreduje onda kada njegovi članovi počnu da sade drveće bez prevashodne namere da samo oni imaju koristi od njegovih plodova.

Autor je član inicijativnog odbora za formiranje udruženja građana „Most solidarnosti“