Samo zadovoljan radnik je "profitabilan"

Kako ostvariti svoja radna i socijalna prava, bez rizika da se zbog toga na tom istom poslu doživi odmazda. Kako reagovati na mobing, trpeti po cenu zdravlja i života, ili rizikovati gubitak posla?

Ili, posmatrano iz ugla poslodavca: može li socijalno odgovoran poslodavac ostati konkurentan, radeći legalno, poštujući prava zaposlenih i fiskalne obaveze, u odnosu na poslodavce koji tako ne posluju, a uprkos tome opstaju i često ostaju nekažnjeni. Kako motivisati apatičnog i nelojalnog radnika da na poslu pruži maksimum?

Ako se zaposleni, a i poslodavac fokusiraju na traženje odgovora, umesto bespomoćno ponavljanje pitanja, shvatiće da mnoga rešenja zavise i od njih samih. Lični i profesionalni uspeh nisu rezultat čekanja boljih okolnosti, već niza strateški ukomponovanih aktivnosti, veština i alata koji vode ka cilju. U Srbiji se posao dugo i uzaludno čeka. U razvijenom svetu posao se juri. Po cenu da padnem u nemilost „hejtera“, moram da kažem da malo nezaposlenih ljudi svoje beskonačno slobodno vreme koristi da stekne dodatno formalno ili neformalno znanje, koje bi ih učinilo konkurentnijim na tržištu rada. Npr. trenutno je aktuelna racionalizacija u državnom sektoru, ali uprkos tome, besplatne obuke koje organizuje Služba za upravljanje kadrovima nedovoljno su posećene. Malo je interesovanje za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju. Nezaposleni često čak i prvi korak u traženju posla naprave inertno.

Svoj CV uzaludno šalju kao cirkularno pismo, umesto da se potrude da ga prilagode očekivanjima potencijalnog poslodavca i privuku njegovu pažnju. Iz biografija ljudi koji su primljeni i napredovali, može se videti sličnost koja ih povezuje, i prezentirati kod sebe ta osobinu, ako se ima. Treba se fokusirati na očekivane ciljeve i navesti znanja i veštine relevantne za konkretan posao, uz proverljive podatke, ali bez preterivanja i neistine – npr. da se govori jezik koji se ne govori, jer ta jedna laž dovodi u sumnju u kompletan kredibilitet. Pošto je CV formalan dokument, dobro je napisati i motivaciono pismo, iz kog se mogu videti potencijali, ambicije i vizije koje mogu kandidata učiniti konkurentnijim. Ukazivanje poverenja i ponosa ako se dobije posao može biti prepoznato kao znak buduće lojalnosti i biti razlog poziva na razgovor… Prvi posao u traženju posla je dobar CV!

Nijedan posao ne treba odbiti, jer ma koliko bio nepoželjan, bolji je od sedenja kod kuće, jer otvara potencijalne mogućnosti. Zato treba zaboraviti radni moto: ne može toliko malo da me plati koliko malo ja mogu da radim, kao i sve „izgovoritise“ (dr. Dejvid Švars, jedan od vodećih motivatora SAD): zašto da radim na sebi kad se trud ne isplati, jedina sposobnost je podobnost, zašto da se borim za to radno mesto kad je namešteno… Treba se izvući iz rezigniranosti i kolektivne depresije.

Činjenica je da malo zaposlenih ostvaruje svoja prava. To uspevaju samo oni koji se za to potrude. Danas je preko interneta dostupna svaka informacija, pa nije problem upoznati se sa pravima i obavezama koje imamo, pa se realno postaviti prema sebi i svom radu. Npr. svi poslodavci su izvršili zakonsku obavezu obaveštavanja zaposlenih o zaštiti od mobinga i pravima uzbunjivača, a iz iskustva znam da je više od polovine zaposlenih to samo letimično pogledalo, kao da to nije u njihovom interesu. Znati svoje pravo i proceduru kako ga ostvariti je prvi korak uspeha. Za složenija pitanja može se konsultovati pravna služba ili sindikat.

Na povredu prava treba umeti reagovati, učtivo, argumentovano i u pisanom obliku, jer je to sigurniji način da će se dobiti odgovor. Mnogi zaposleni ovaj savet poslušaju, ali posustanu ako se njihovi dopisi ignorišu, pri čemu greše, jer u eventualnom sudskom sporu to može biti materijalni dokaz mobinga.

O povredi individualnog ili kolektivnog prava može se tražiti mišljenje Ministarstva rada ili dobiti stručan i besplatan savet u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, u kojoj i ja radim. Uvek se može naći malo vremena da se isprate nova zakonska rešenja, kako bi se prilagodilo aktuelnoj radnopravnoj situaciji.

Važno je znati da je u antidiskriminacionim zakonima, u slučaju mobinga i zaštite uzbunjivača teret dokazivanja prebačen na tužioca. To znači da je dovoljno da zaposleni učini verovatnim da je diskriminisan, mobiran ili stavljen u teži radnopravni položaj zbog uzbunjivanja, a na poslodavcu je da dokaže suprotno.

Prebacivanje tereta dokazivanja na poslodavca svakako je osnov procesne ravnoteže u sporu nejednakih mogućnosti, ali je ovo odstupanje od uobičajenog dokaznog postupka uvelo sankcionisanje zloupotrebe prava na zaštitu iz opšteg režima obligacionog prava u posebne zakone. Zbog toga treba znati da je za zloupotrebu potrebno da se steknu kumulativno 2 uslova: vinost (da je zaposleni svestan ili morao biti svestan da ne postoji povreda prava) i cilj (da se pokretanjem postupka sebi pričini korist ili drugom nanese šteta).

Tendencija je da se skupi i dugi sudski sporovi rešavaju vansudski, pa se o prednostima i mogućnostima treba raspitati. Pred Agencijom za za mirno rešavanje radnih sporova može se brzo, stručno i besplatno rešiti većina sporova, pa pravda postaje dostupna.

Na pitanje može li radnik da izađe na kraj sa poslodavcem u periodu prvobitne akumulacije kapitala, odgovor bi bio: može, ali treba razviti svest tog poslodavca da su zaposleni su resurs u koji treba ulagati, a ne trošak koji treba smanjiti. To je posao društva. Samo zadovoljan radnik je dobar i profitabilan. LJudski resursi su, po rečima Bila Gejtsa, kome s razlogom možemo verovati, najvažniji izvor Majkrosofta, od menadžera stratega do krajnjeg izvršioca. Industrijski magnat čelika, Endrju Karnegi (1835-1919) je pre više od 100 godina rekao: „Uzmite mi moje ljude, a ostavite fabrike, one će zarasti u korov. Uzmite mi fabrike, ali mi ostavite moje ljude, napravićemo još veće, nove fabrike!“ Dobri međuljudski odnosi, podela i delegiranje posla, timski rad bez stvaranja nelojalne konkurencije strahom od otkaza, pravedno i transparentno vrednovanje, pa i utvrđivanje viška zaposlenih svaraju radnopravnu sigurnost, u kojoj zaposleni daju maksimum svog potencijala, motivisani su i lojalni, pa profit neće izostati.

O tome kako prosperitetno oblikovati zaposlenog, tim, menadžera i firmu, napisala sam knjigu „Praktikum poslovnog uspeha: pravni, emocionalni i socijalni okvir“, koja izlazi za Sajam knjiga. Nadam se da će primenjiva rešenja biti korisna čitaocima.

Ipak, ima pitanja na koji odgovore mogu dati samo nadležni organi i država. Npr. šta da učini zaposleni koji je uslovljen da povuče tužbu za naknadu neisplaćenih zarada ili odustane od izvršenja takve presude. Ili, kada će nesavesni i socijalno neodgovorni poslodavci početi da snose zaslužene sankcije. Nadamo se da će krovni Zakon o inspekcijama i Zakon o zabrani uzbunjivača doneti efikasna rešenja.

Za kraj, moja poruka zaposlenima i poslodavcima bi bila: alibi da određene ekonomske, socijalne i političke okolnosti koče sve aktivnosti neće Vam doneti prosperitet. Bernard Šo, irski književnik i društveno angažovan intelektualac je to definisao: „LJudi koji u današnjem svetu uspevaju su oni koji traže okolnosti koje žele, a u koliko ih ne uspeju pronaći, oni ih stvore.“

*Autorka je napisala knjigu „Praktikum poslovnog uspeha“ i dugogodišnja je pravna savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova