Samoporicanje advokata Vučevića

I onda, neposredno pred operaciju, u salu ulazi načelnik klinike i naredi mu da istom pacijentu amputira zdravu ruku. A načelnik zna znanje, nedavno je proglašen za najboljeg studenta medicinskog fakulteta, ikad!

On sigurno zna zašto treba odseći zdravu ruku.

Međutim, etika i s mukom zarađen ugled pobeđuju, i hirurg odbija zahtev.

Naravno, dobija i otkaz, ali to ovde nije tema.

Zamislite iskusnog pilota koji je po naredbi iz kontrolnog tornja usmerio avion ka pisti br. 1, i sprema se da prizemlji boing 747 sa svojih 400 putnika i članova posade.

Avion je uhvatio signal radiofara, brzina je smanjena na 200 km/h, zakrilca su spuštena i avion ponire prema svetlima koja označavaju sredinu piste br. 1…

U tom momentu začuje se glas iz kontrolnog tornja koji preusmerava avion na pistu br. 5, koja je nekoliko stotina metara bočno udaljena od prethodnog cilja.

Šta da radi pilot? I pored toga što je treniran da bezuslovno veruje kontroloru, on se ne miri sa samoubistvom i nastavlja već započeti manevar.

Zamislite sada poznatog advokata, izdanka čuvene advokatske porodice, čiji je deda još u KundK monarhiji na sudu branio paore ako su uhvaćeni da hodaju drumom noseći kosu bez navučene futrole. Kao i gradsku gospodu ukoliko nisu skinuli šešir pri mimoilaženju sa predstavnicima vlasti.

Stekao ime, imetak, i respekt gradske, a i šire zajednice i sve ostavio u amanet unuku.

I zamislite da tom advokatu, baštiniku imena i slave, sad u kancelariju koja se nalazi u glavnoj ulici, ulazi čovek i traži da ga ovaj brani pred sudom.

Ali, pošto ga niko još nije optužio, a čovek pouzdano zna da hoće, prosto ima takav osečaj, savest valjda, šta li?…, on zahteva od advokata da ovaj prvo protiv njega podnese krivičnu prijavu.

Advokat je u čudu!

Prvo, on nema pouzdane informacije o klijentovoj krivici, tako da je ishod prijave u najmanju ruku neizvestan.

Drugo, klijenti obično traže da se optuži neko drugi i za to advokatu donose dokaze. Treće, ima li tu sukoba interesa, razmišlja advokat, ako ja treba i da ga tužim i da ga branim?

I advokat, čuvajući tradiciju porodične firme, lepo isprati nesuđenog klijenta iz kancelaruje.

E vidite, kao advokat iz prethodne priče osećao se verovatno advokat Miloš Vučević kada ga je neko jutro pozvao Šef i izrekao genijalnu ideju.

Zapravo, advokat je naznaku genijalne ideje čuo još veče ranije na omiljenoj Šefovoj TV stanici, istina u nešto zavijenoj formi.

Ali osetio je advokat Vučević šta mu se sprema, ima iskustva odranije.

Proveo je besanu noć, sve nadajući se da će izbor pasti na nekog drugog. Međutim, ostali advokati od poverenja imaju pune ruke posla sa Jovanjicom, Krušikom, a treba se brinuti i za svoje lične TV stanice.

Tako da je telefon ipak zazvonio.

I šta sad?

Kako objasniti klijentu, ujedno i najboljem studentu pravnog fakulteta, ikad, da ovakvo postupanje nije dobro za renome advokatske kancelarije?

Ozbiljan advokat neće uzimati slučaj za koji unapred zna da je izgubljen!

Tim više ako mora da radi protivno dobroj praksi; naime, krivična prijava mora biti napisana tako da je odbaci i probuđena Zagorka Dolovac.

Osim toga iskustvo mu je loše. Jedna ranija krivična prijava prema istom klijentu, a povodom neke njive i useva na njoj, glatko je odbačena.

I advokatska kancelarija isto tako glatko je upisala jednu tablu u kolonu izgubljenih slučajeva. Tabla po tabla i ode renome!

Ipak, za razliku od prethodnih priča, u kojima akteri odbijaju da rade stvari koje se kose ne samo sa etikom, nego i prostom logikom njihovog posla, advokat Miloš Vučević je procenio da će trošak na renomeu usled odbacivanja dve krivične prijave biti pomazan od strane Šefa.

Da li će trošak biti kompenzovan kroz Novi Sad na vodi, ili iznenadnom promenom namene zemljišta, ili putem mosta koji će nakon urednog tendera dobiti brat Si da radi u Novom Sadu, ostaje da se vidi.

Autor je profesor u penziji Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu