Svima koji se interesuju za politiku u Srbiji poznata je činjenica da je Zakon o političkim strankama veoma restriktivan i da je osnivanje nove partije teško i skupo.
Zbog toga nisu retke situacije da politički ambiciozni pojedinci „otkupljuju“ već registrovane stranke, bilo da je otkupna cena plaćena obećanjima za visokopozicionirana mesta ustupljivačima u strukturama nove stranke, a samim tim i na izbornim listama, bilo da je cena plaćena direktno, u zadovoljavajućem novčanom iznosu.
Jovo Bakić u javnim istupanjima nije ni najmanje krio plan koji je dogovorio sa delom rukovodstva Socijaldemokratske unije, da mu se ustupi registracija za formiranje stranke leve orijentacije. Problem za Bakića i deo rukovodstva počinje kada za te planove saznaje „razmaženo“, odnosno naviknuto na poštovanje demokratskih procedura članstvo stranke, a posebno najveći deo članstva koji je u stranci duže od deset godina.
I pored toga što nikada nije pridobila širu podršku među građankama i građanima, SDU je uvek bila avangarda među političkim strankama u Srbiji. Samim tim je i unutarstranačka demokratija bila veoma bitan deo prepoznatljivosti stranke. Bili smo prva stranka koja je Statutom zaštitila potpunu autonomiju u radu omladinske organizacije, a ubrzo zatim, po istom principu, organizacije žena u stranci.
Članove i članice sa drugačijim političkim stavovima od većinskog nismo marginalizovali, niti izbacivali iz stranke, nego smo dozvolili formiranje frakcija, kroz koje je bilo omogućeno delovanje članstvima koji su u tom trenutku u manjini. Samim tim su dugogodišnji članovi stranke veoma osetljivi na samovolju rukovodstva i nepoštovanje osnovnih procedura pri donošenju važnih odluka za budućnost partije.
Preuzimanje SDU pokušava u javnosti da se predstavi i kao ujedinjenje na levici.
Zapravo je da je Diem 25, kao jedna od dve organizacije za koje je rečeno da se priključuju SDU, već demantovao da je deo procesa, tako da bi „veliku ujedinjenu levu partiju“ činili deo rukovodstva SDU, deo članstva Levog samita Srbije i jedan broj pripadnika manjih formalnih ili neformalnih levičarskih organizacija. Sve u svemu, između 30 i 50 novopridošlih članova predstavlja tu veliku ujedinjenu levičarsku stranku.
Ova grupa, kojoj su puna usta direktne demokratije i „uključivanja građana u donošenje odluka“, odredila je odboru u Pirotu, koji sam broji oko 400 članica i članova i odboru u Vladičinom Hanu od oko 250 članica i članova pet puta manju kvotu delegata od odbora u Beogradu čije članstvo jedva da premašuje 100 osoba. Uz to je, onemogućavanjem preuzimanja pristupnica, praktično blokiran povratak u članstvo ljudi koji su protiv politike trenutnog dela rukovodstva, od kojih je veliki broj simpatizera i bivših članova koji ne žele da SDU nestane sa političke scene Srbije.
Zbog svega ovoga, ja, a i ogromna većina članova i članica SDU ovaj proces vidimo kao pokušaj brisanja sa političke scene možda i jedine političke stranka u Srbiji koja je u nekom trenutku bila deo vlasti, a nema iza sebe apsolutno nijednu mrlju u delovanju, stranke koja će uvek podsećati na zločinački karakter režima Slobodana Miloševića i nastavljača njegove politike i koja, za razliku od stava trenutnog predsednika stranke, ne smatra da je propast Srbije počela 5. oktobra 2000. godine. Bogata istorija i ugled Socijaldemokratske unije nas, u svakom slučaju, obavezuju na borbu za poštovanje osnovnih demokratskih principa pri odlučivanju o budućnosti partije.
Autor je bivši predsednik Socijaldemokratske unije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
