„Samozapaljenja“ autobusa i automobila, evo sada i vozova postala su „uobičajena“ pojava

Dan nakon toga nestala je ta tema iz tablioidiziranih medija. Dobro je, konstatovano je, da niko nije stradao.

Nema razloga za sekiraciju, pošto će materijalna šteta biti brzo nadoknađena, jer su budžeti puniji nego ikada!

„Samozapaljenja“ autobusa i automobila, pa evo sada i vozova postala su „uobičajena“ pojava, zbog kojih nadležni gotovo ne podižu ni obrve.

Ali zbog otpadanja točkova sa gradskih buseva, od kojih je jedan usmrtio ženu na trotoaru, kao i o odvaljivanju vrata i „gužvanju“ zglobnih autobusa javnost se malo zatalasala, pa su nadležni objavili vest da su policija i tužilaštvo pokrenuli istrage.

I sve se primirilo. Dva dana nakon toga, pozvani državni velikodostojnici su istrčali na svoje bine i na tv ekrane da objasne svima da Srbija samo što nije napravila presudan korak u budućnost, prema velikom razvojnom događaju EXPO 2027.

Ali veoma je važno, smatrali su oni, da prethodno obeleže, sa svojim bratstvenicima iz RS, veliko stradanje nevinih građana tokom NATO bombardovanja Srbije.

A potom će uslediti taj odlučujući korak prema EXPO 2027 i periodu blagostanja. I to u inat svih koji mrze Srbiju i koji joj zavide zbog neviđenih ekonomskih i građevinskih dostignuća.

I Bugarska je 1985. godine koračala u budućnost od 4. do 30. novembra.

To je činila organizujući u Plovdivu svetsku izložbu dostignuća mladih stvaralaca EXPO 1985, na kojoj su učestvovale 73 zemlje, posle takvog događaja u New Orleans-u 1984.

Taj međunarodni sajam posetilo je, prema izveštajima, oko milion posetilaca, među kojima sam bio i ja sa svojim istraživačko-razvojnim dostignućem finalizovanim do novog industrijskog proizvoda, za koje mi je žiri dodelio zlatnu medalju, a tadašnji predsednik Bugarske Todor Živkov prilikom uručenja medalje dodao i vaučer za petnaest dana besplatnog letovanja u elitnom hotelu za kompletnu porodicu u crnomorskom letovalištu Zlatni Pjasci.

Bugarski i svetski mediji su pomno izveštavali sa tog događaja! Ali, na žalost, pošto sam Bugarsku posećivao i narednih godina, nisam primetio da je EXPO 1985 doneo Bugarskoj nekakvo blagostanje.

A ulaganja u infrastrukturu i u prateće „tresi-mesi“ akcije bila su ogromna.

I dok tako živimo od jedne do druge loše vesti, i dok očekujemo naš skok u budućnost, gotovo ne primećujemo kako je voziti se rasklimatanim busevima i trolama po beogradskim razorenim magistralnim ulicama na Vračaru, Voždovcu, Čukarici, Zvezdari, Rakovici, …, ili drndavim tramvajima od starog mosta do novobeogradskog bloka četrdeset pet, koji se pri bržoj vožnji naginju čas na jednu, čas na drugu stranu i do deset stepeni, ili …, pri čemu se po nekom od putnika omakne – plašim se za trudnice, može neka zbog ovih potresa da izgubi svoje još nerođeno čedo!
No da se vratimo „samozapaljenju“ voza na pruzi prema Rakovici. Takvih vozova krcatih putnicima, robom, zapaljivim i eksplozivnim materijalima protutnji kroz vračarski tunel na desetine dnevno.

Iznad tunela su stambeni i drugi objekti, gust saobraćaj, hiljade ljudi. Šta će biti, pitaju li se vlasti, ako se, ne daj bože, neki od tih vozova, recimo, „samozapali“ u tunelu?!

I da li je važnije uništavati zelenilo, rušiti „stare“ i graditi/nadziđivati nakazne zgradurine po Beogradu za populaciju koja polako iščezava, ili učiniti sve da grad postane ekološki i energetski održiv i prijatan za život, koji će omogućiti i generacijama koje dolaze da „otkriju“ šta znači piti kafu i rakijicu sa komšijama na klupici ispred ograde?

Na mene je veliki utisak ostavila opservacija Ramba Amadeusa, koji je na jednom panelu o energetskoj efikasnosti ispričao da je kao mladić u Holandiji proveo nekoliko godina i izdržavao se baveći se molerskim poslovima.

On se tada poveri da ga je, uvek i iznova, iznenađivalo što ni jedan domaćin prilikom useljenja u stan ili kuću nije tražio da se stan moleriše u celosti, nego samo onaj zid, ili deo zida, koji je bio oštećen, nevremenom, dečjim nestašlucima, nepažnjom domaćina ili zubom vremena. A ovde kod nas, nastavio je Rambo, kako se ko useli u stan, tako počne da ruši i da burgija danima.

A poenta mu je bila da bogati ne stiču bogatstvo rušenjem, već čuvanjem i negovanjem onoga što imaju, i zaključio svoje izlaganje o energetskoj i ekološkoj efikasnosti!

Autor je inženjer

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.