foto privatna arhivaZa mojih 15 i po godina u Danasu, sa devetogodišnjim prekidom, od 9. juna 1997. pa do danas bilo je mnogo burnih, teških, ali i lepih događaja, rada i druženja. Mi, dopisnici, imali smo pored zvaničnih i naše interne proslave u kafani Čubura. Ponekad su nam se pridruživali Miša Vasić i Tanja Tagirov.
Za ovaj, 25. godišnji jubilej, da pomenem anegdotu prilikom proslave drugog rođendana, u junu 1999. godine.
Bio sam mobilisan da se kao vezista borim protiv NATO snaga, ali srećom, najpre u Temerinu, a potom u Bačkom Jarku, nije bilo potrebe da se upuštamo u oružane ili druge okršaje sa njima. Nisu smeli ili nisu hteli vrag ih bi znao. Bližio se taj rat kraju, a ja, ne znajući da li ću moći da dođem u Beograd na proslavu, uputim pismo čestitku kolegama u redakciji, a Gruja je objavi i naslovi: Čestitka sa fronta!
Desi se ipak da dobijem dozvolu za odsustvo i na molbu Vesne Ninković, šefice dopisničkih snaga, dođem obučen u uniformu. Kako sam se pojavio u redakciji i krenuo na galeriju da se pozdravim sa drugarima, Vesna vikne: „Vojna policija.“ Na to se u trk dadnu kolege Bojan Tončić i Aleksandar Arsenijević, koji su se skrivali u Beogradu od mobilizacije. Naravno, nisam bio vojni policajac, ali u strahu se svašta vidi i nema vremena za proveru.
Uz to, nismo se do tada poznavali, pa da im odmah bude jasno da je u pitanju šala, to jest patka. Posle smo se slatko smejali toj zgodi, koja se dugo prepričavala u redakcijskim kružoocima.
Na toj proslavi bilo je ića i pića na angro, naročito viskija. Okupilo se pored nas ugledno društvo, a među njima i grčki ambasador. Gruja, Dule Mitrović i Ličina ga vode kroz redakciju i upoznaju sa urednicima i novinarima i u jednom trenutku se stvore preda mnom i objasne da sam ja dopisnik koji je mobilisan u vojsku uz još neke kolege iz redakcije.
I, naravno, u takvim situacijama, a pogotovo posle dosta viskija krenu i šale. U to vreme režimski mediji i politički uvlakači krenu s pričom da se Slobodanu Miloševiću dodeli orden narodnog heroja.
Na to kažem grčkom ambasadoru da sam ja pravi kandidat za narodnog heroja, jer se borim protiv agresora, a ne Milošević, zbog koga je sve i počelo i koji se skriva u ko zna kojoj rupi. Grk se slatko nasmejao i još jednom se čvrsto rukovao sa mnom.
Posle sam drugarima u vojsci, među kojima je bio i Vladimir Radusinović Radule iz Ateist Repa, doneo obećanu bocu viskija. Popili ga mlakog, nismo mogli da čekamo da se ohladi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
