San i java i mi i oni

Gradska čistoća ne može da očisti koliko uprljamo. Većina fasada, ulaza i stepeništava je ruinirana, liftovi škripe. Rasipamo energiju, prozori i vrata su u lošem stanju. Na mnogim trotoarima sa obe strane su parkirani automobili, pa se pešaci jedva provlače. Uništava se rastinje, pa grad urasta u beton i asfalt. Ozakonjenje nije dovršeno ali novih bespravno izgrađenih objekata ima dovoljno za novo legalizovanje. Ako zatreba policajac, ne znaš koji, obični ili komunalni. Mnoge porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem, a nasilja je više. Tako naš grad obično vidim.

Ali se može dobiti i vedrija slika. Zima je ipak blaga. Produžen je rad fontana. Traje i okićenost grada, samo su petarde i vatrometi malo posustali. Aerodrom smo dobro prodali, biće novaca. Neke fasade su ipak oprane, a poneka i popravljena. Niče grad na vodi, spremaju se nekome jeftini stanovi. Železnička stanica se izdigla u Prokop, a biće i nova autobuska stanica. Biće još više turista. Izrečene želje za dve nove godine neće valjda biti uzalud. Beograd je lep na Savi i Dunavu, a tek njegovi divni ljudi. Jedino su mnogi tmurni.

Da se ja nešto pitam, krenuo bi u izmirenje vlasti i naroda. To bi uvelike poboljšalo raspoloženja. Da ni verbalno više ne bude, mi smo dobri a vi lopovi, bednici i idioti. Treba nam vlast koja će samo služiti opštem interesu, da u nju poverujemo pa ćemo i mi biti odgovorniji i vredniji. U snu sam bio u takvom gradu. Građani su u slozi sa svim institucijama i one sa njima. Nema osornosti. Javljaju se odlične ideje, odmah se sprovode, potpuno transparentno, pa građani rado plaćaju porez i kad je to skupo. Ljudi se grle i ne sukobljavaju. Mnogo se uči i uvažava znanje. Poštuju se sva pravila i sve je više osmeha i kulture.

Ali ne volim snove koji me vode u nerazumljivo. A nedavno čuh da jedan reče, da su snovi novi digitalni alat svetskih sila da sa nama upravljaju. Ali me muči možemo li i mi jednom biti grad kakav sam sanjao. Trebaju li nam za to prvo bolji građani ili prvo bolja vlast. Znam sad su izbori i svi nam kažu da prvo izaberemo najbolju vlast, pa ćemo i mi sa njima postati bolji. A meni se čini da jedino istovremeno, baš svak na svakom mestu mora da bolje radi, istovremeno sa vlašću koja se podobrila. Ali znam da to nije izvodljivo, pa je dobro da se ja i ne pitam skoro nizašta.

Autor je dr Milan R. Kovačević, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije i konsultant za strana ulaganja

Priredila I. Nikoletić