Sandžak šeta u Beogradu

Hvala bogu, eto jedne reakcije (Besim Curić „Grad sa 120 hiljada stanovnika ćuti kao hipnotisan“), koja bi to mogla da znači, premda ne ostade samo na tome. Ugljanin je najavio proteste, LJajić odgovorio da nisu potrebni u Sandžaku koji pre svega treba mir, a čini mi se da se nešto kuva i kod Zukorlića. Dakle, nešto počinje da se pokreće. E sad, možda je o svemu ovome još rano govoriti, hajde da vidimo bar šta će od svega biti. Međutim, ima par stvari o kojima treba reći po neku reč iz prostog razloga što imam utisak da gospodin Besim Curić, prvo nije razumeo tekst, drugo svoje stavove i nezadovoljstva upućuje na skroz pogrešnu adresu iz kojih proishode i pogrešna očekivanja i treće što ovde postoji jedna tema koju ipak treba malo osvetliti.

Ali hajdmo redom. Što se Sandžaka tiče, nije baš da je apsolutna apstinencija protesta. Javlja mi se prijateljica iz Beograda i kaže: „Pročitala sam tvoj tekst. Šetala sam sa čovekom iz Priboja koji je nosio parolu ,,Priboj šeta u Beogradu“. Kaže da je nemoguće organizovati tamo proteste.“ Eto poruke, onom kome je do protesta nađe mesta i načina da ga izrazi. Ali iz ovog proizilazi jedan tužan zaključak – Beograd je prostor slobode, Sandžak nažalost, neslobode. Naravno, nije dovoljno reći ,,očekivao sam i priželjkivao“, jer onaj ko protest nosi u sebi kao zov slobode da ga izrazi, to i učini na neki način, kao što je i reakcija pomenutog čitaoca.

Što se tiče poziva za protest u Novom Pazaru, njih je bilo, ali ruku na srce neozbiljnih, jer ne mogu pozivati nekakve fejsbuk stranice pa čak i kad Danas naširoko populariše i obznanjuje ove pozive. Prosto, to se tako ne radi. Još jedna napomena, nisam rekao da Vučić ima pozitivan odnos prema muslimanima, njegov odnos prema istim se ne može odvojeno posmatrati od njegovog odnosa prema Bosni, ali ne bih sad ulazio u ovu temu, ono što je evidentno jeste da je islamska zajednica enormno dobila na slobodi ali i ovo je preširoka tema, ali ono što treba reći nisu skinute sa dnevnog reda mogućnosti ,,da neko ne maltretira, šutira, ne proterava“. Te mogućnosti su vrlo potencijalne. Takođe, što se pitanja ponašanja manjine tiče, daleko od toga da ja kažem da manjina treba da bude uz vlast, ali je fakat da se bar ova kojoj čitalac pripada tako ponaša. Zašto, drugo je pitanje. Uostalom niko nikog ne tera da bude deo stada, ni većinskog ni manjinskog, ali to treba pokazati svojim ponašanjem.

Zašto u Sandžaku nema građanske opcije, opet je veliko političko pitanje, kao uostalom i u većinskoj Srbiji. Što se islamskih zajednica tiče na prostoru Sandžaka, Srbije i Bosne, pa ovo što je sad uradila Turska sa svojom menšurom tek će se videti u budućnosti šta znači, ali ne bih sad o tome. Posledice će se videti veoma brzo i konkretno. Sačekajmo izbore. Čitalac konstatuje da bi Slezović vodio politiku tipa ,,veži konja gde ti gazda kaže“, ali Slezović niti je vodi niti bi je vodio niti ima gazdu, niti pripada ijednom političkom čoporu, ono što Slezovića pokreće da se katkad javno oglasi je činjenica žalosnog stanja političkog duha i ne samo političkog, koje nagoni na potragu za istinama iz kojih treba da proizađe kritički odnos i kritička reč. Ali pitanje je nalazi li ta reč plodnog tla? Jedan uman čovek napisa ,,ne ulazi mudrac u vodu istine ako je prljava već ako je plitka“. A kakva je voda ovde u Sandžaku? Plitka ili prljava. A i kakvi su studenti, možda je profesor u penziji zaboravio kakvi su učenici. Da mu odgovorim -baš ih briga za politiku i za Aleksandra Vučića.

Na kraju da ja nešto poručim penzionerima koji su sa razlogom nezadovoljni. Nemojte gubiti vreme po pazarskim kahvama bar iz dva razloga: prvo u njima postoje plaćenici koji čašćavaju i po ceo dan plasiraju određene političke poruke, agit-prop lokalnih stranaka, kao Ii doušnici koji prenose habere šta ko misli, priča i kakvo se javno mnjenje formira u čaršiji. NJima je i iz zdravstvenih razloga bolje da prošetaju pazarskim trgom, neka napišu neku poruku sopstvenog nezadovoljstva i biće im lakše. Uz to, zašto bi čekali da ih neko organizovano dovodi na trg? Nemojte da se plašite nikakvih malih božanstava na zemlji. Ja im to poručujem. Što se najavljenih protesta tiče na koje će pozvati politički lideri, oni neće biti građanski već stranački, a to je siguran znak da je kampanja za izbore već počela. Penzioneri, pamet u glavu na vama je izbor. Dok se Sandžak ne oslobodi svojih malih bogova, a verujte mi neće, jer su napravljeni da bi se preko njih vladalo ovde, ostaje nam Beograd, sunce slobode je tamo počelo da se rađa. Hoće li svetlost zasijati u punom sjaju, videćemo. Verujem da neće samo Priboj šetati u Beogradu.

Uz mahsuz selame.

Autor je slikar i profesor iz Novog Pazara