Sankcijama na sankcije

Prosto kao pasulj. I nije prvi put; Evropski parlament je i u prethodnoj rezoluciji pre nekoliko meseci tražio da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU glede sankcija Rusiji.

Ništa više, ali ni manje, za nastavak dobrih odnosa. A naravno, na sramotu EP, više je sadržano u ostalim stavkama rezolucije, uključujući vladavinu prava, fer izbore, slobodu štampe i javnog izražavanja… Parlament, napokon, ne traži priznanje kosovske nezavisnosti, ali zalaže se za nastavak pregovora Beograd-Priština, koji će neminovno pre ili kasnije dovesti do pune državnosti „južne srpske pokrajine“. Koja će izgubiti oba epiteta, ali…

To što je predsednik Srbije posle nove rezolucije izjavio da neme većih secesionista od 22 članice EU – izuzete su one koje ne priznaju nezavisnost – znači taman toliko koliko pokazuje njegova usamljenička fotografija iz Davosa, sa Svetskog ekonomskog foruma koja bi se mogla prevesti starom izrekom – ne može šut sa rogatim.

Pri čemu stvari uopšte nisu ideološke prirode, pa čak ni panslovenske, kako režim Aleksandra Vučića prikazuje, naprosto su pragmatične. Hoćeš u klub – plaća se ulaznica. Nećeš, ok, tu su penali, sve dok ne počneš fer utakmicu.

A fer-plej, mada redak u politici, nalaže da se jasno osudi eklatantni primer agresije. Ne pomažu tu ni Dostojevski, ni Rimski Korsakov, Labudovo jezero ili Keruša – koje vole ili ne vole svuda u svetu – a ponajmanje Vladimir Putin.

Ne pomaže ni energetska usmerenost Srbije na Rusiju, pa ni mogućnost da se „srpskim“ koridorom obezbede dodatni energenti Evropi ili opet preciznije zemljama EU; ako si protiv agresije, osudi je, ako nisi, podrži je.

I snosi posledice jednog ili drugog, ali kaži i ako se mora obrazložiti jasno.

Može i ovako; da li to što je Srbija dozvolila Rusiji da joj sredi NIS – za bedne pare, ne zaboravimo, iako to nema veze sa ovim režimom, koji bi, uzgred da odlučuje, to „pravo“ džaba dao – vrednije od desetina milijardi evra koje već decenija pritiču sa Zapada?

I da li je u zemlji nepismenih i polupismenih ljudi, a funkcionalano značajno nesposobnih, ruska kultura vrednija od poslova koje deca i unuci tih analfabeta imaju na i sa Zapada?

I najvažnije, ima li iko u bilo kojoj zemlji pravo da oprašta neoprostivo; ubijanje civila, rušenje jedne zemlje ili njenog dela, uništavanje i kulture i života zarad nekih jeftinih političkih igrarija? Nema, a to i nema veze sa rezolucijom Evropskog parlamenta, ona je tek podsećanje šta valja činiti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.