Šansa za drugi život

Život je jedina prava čarolija. Šta mislite, kolika je šansa bila da se baš vi rodite, posle niza slučajnosti i bezbroj generacija vaših predaka, koje su nekim čudom vodile pravo ka vama?

To je tako mala mogućnost da je nemoguće izračunati je, ali zato svako od nas može bar približno da izračuna koliko vremena mu je ostalo.

A postoji i nešto što znamo sasvim sigurno: nikada više, u celoj večnosti, neće se ponoviti šansa da proživimo i drugi život.

Zamislite da ste, tokom tog jedinog života, napredovali do mesta predsednika države, što bi vam dalo pravo da upravljate životima drugih.

Našli biste se pred dilemom da li da svoje sposobnosti usmerite ka tome da stvorite uslove za blagostanje, slogu i pravdu, za sreću svih svojih podanika, ili da se nakradete koliko god možete. Obe prilike su vam nadohvat ruke, treba samo da odlučite. Evo, prilika za raskošnu pljačku je tu, šteta je ne iskoristi je, jer, kao što rekosmo, ta prilika se nikada više, u celoj večnosti, neće ponoviti.

To bi bio logičan izbor kad ne bi postojao i drugi tas vage, na kome se nalazi nešto što se zove ljudsko dostojanstvo. Jer, na kraju dođe trenutak u kome materijalno bogatstvo gubi važnost i prepušta glavnu reč ljudskom pamćenju, koje će zauvek zabeležiti ko ste bili i kakvi motivi su vas vodili.

Da vam je, na primer, bilo poklonjeno poverenje i da ste imali priliku da budete zapamćeni po plemenitosti i mudrosti, a vi ste to iskoristili da zavedete strahovladu i da zadovoljite svoje najniže nagone.

Znam da ćete reći da je takvo moralno pitanje daleko od nas, jer ni vi ni ja nismo na vlasti.

Ali možda i ne moramo da budemo, pošto smo se i bez toga nekako našli pred istom dilemom. Nepogrešivo sprovodeći strategiju „zavadi pa vladaj“, naš predsednik nas je podelio na „nas“ i „njih“, suprotstavio nas skoro do ozbiljnog sukoba i sad svako mora da se opredeli da li će da živi lako ili teško, drugim rečima nečasno ili časno.

Da li će iskoristiti vladavinu nepravde i dobiti bolji posao, veću platu, ulje i brašno pred izbore, flašicu vode i sendvič, ili će se umesto svega toga opredeliti za čist obraz.

Kojoj grupi pripadate?

Onoj praktičnoj, koja ume da prepozna i iskoristi priliku, ili onoj drugoj koja se, umesto računicom, upravlja idealima? Sat otkucava, doći će trenutak da se i sami uverite da je život neponovljiv, možda je dobro da pre toga saznate po čemu će vas potomci pamtiti.

Eto kako i mi, običan svet, možemo da igramo igru velikih, igru istine u kojoj naša prava priroda dolazi do izražaja. To je važna igra, u kojoj ponekad treba napraviti pauzu i zagledati se u ogledalo, jer tako možemo da naučimo nešto novo o sebi. Nećemo valjda napustiti ovaj jedini život, a da nismo upoznali glavnu ličnost u njemu – sebe!

Autor je publicista, autor prvog jugoslovenskog kućnog računara Galaksija