foto FoNet Aleksandar BardaAleksandar Vučić se preigrao. U nastojanju da skrene pažnju javnosti sa protesta građana Srbije protiv izdavanja dozvola da se u Jadru, ali i u drugim mestima u Srbiji kopa litijum, ponudio je svojim političkim protivnicima, ali i nezadovoljnim članovima SNS-a, novu priliku – pokretanje postupka njegovog razrešenja.
Najavio je mogućnost raspisivanja referenduma o svom opozivu sa funkcije predsednika Republike do kraja godine, ukoliko opozicioni poslanici prikupe 70 potpisa. Navodno najbolji student Pravnog fakulteta je i ovom prilikom pokazao istovremeno: neznanje, prepotenciju i bahatost.
Kao radikal iz 90-ih godina prošlog i s početka ovog veka, i SNS neoradikal iz treće decenije 21. veka, Vučić potvrđuje da nikad nije obavio svoj obećani politički selftranscendent. On i njegovi trbuhozborci i dalje žive i razmišljaju u tragičnim iluzijama politike 90-ih.
Poznaju, priznaju i pozivaju se samo na Ustav Srbije iz 1990, u kome je referendum o opozivu predsednika Republike zaista bio predviđen.
Na ovaj način Vučić priznaje da ne prihvata i ne priznaje činjenice demokratskih promena za koje su se građana Srbije izborili 5. oktobra 2000. godine, novi Ustav Srbije iz 2006. godine i njenu evropsku orijentaciju (koju su Nikolić i Vučić navodno prihvatili 2008. prebegom iz SRS-a i formiranjem SNS-a).
Logično i dosledno bi bilo da tim povodom Vučić podnese ostavku na funkciju koju obavlja. To je nerealno očekivati.
On nije prihvatio ni predlog „Ferke“ da se povuče kao predvodnik lista SNS-a za lokalne izbore, nije u praksi prihvatio preporuke OEBS-a, ni Rezoluciju Evropskog parlamenta…
Istovremeno na ovaj način je dao izazov i novu priliku znalcima prava da pokušaju, ne samo na ulici, nego i kroz institucije sistema da razobliče i – možda, ukoliko bi Ustavni sud imao hrabrosti da jedanput donese i objavi odluku o izborima u Srbiji na osnovu razloga struke ili bar jednom „blagovremeno“ zaćuti i na Vučićevu štetu, doprinesu njegovom odlasku sa mesta predsednika Republike i svega ostalog u Srbiji.
Nije sporno da, prema važećem Ustavu, Narodna skupština razrešava predsednika Republike odlukom dve trećine poslanika, na predlog trećine poslanika, a nakon ocene Ustavnog suda koji je dužan da u roku od 45 dana donese odluku o pokrenutom postupku.
Tačno je da je na ovaj način Vučić podigao ulog do maksimuma i da više ne nudi referendum o litijumu, nego o sebi. Istovremeno, pitanje je da li su opozicija, građanske i ekološke organizacije, dorasle nastupajućem izazovu?
Da li shvataju da moraju povratiti poverenje kod građana posle neočekivano lakog cepanja koalicije „Srbija protiv nasilja“ aprila ove godine i povratiti jedinstvo opozicionog fronta?
Da li će dozvoliti da se cela stvar svede na građansku neposlušnost nakon 10. avgusta u kojim događajima, kako se najavljuje, zbog blokada železnice, mogu da stradaju mnogi, a i nedužni građani koji se bore za svoja ustavna prava i slobode, jer se nagoveštava brutalniji nastup policije?
Već je to dovoljan razlog, ako želimo da sačuvamo ljude i resurse za dugotrajnu borbu protiv kompromitovanog i korumpiranog režima i njegovih posledica, da se ne odustaje od svih mogućnosti da se protivustavno i protivzakonito delovanje predsednika Republike razobličava na svim mogućim nivoima.
Ukoliko i kada jedan nivo građanske neposlušnosti bude bio blokiran, iz najrazličitijih razloga, ovakav pristup omogućava da se dostojanstveno i brzo pređe na drugi vid demokratskog pritiska – legalno i legitimno.
Ustav, dakle, ne predviđa mogućnost opoziva predsednika Republike putem referenduma, nego da se on raspiše o pitanju iz nadležnosti Skupštine. Što se tiče predsednika Republike taj postupak se može pokrenuti od strane narodnih poslanika zbog očiglednog kršenja Ustava i zakona.
Grupa pravnika okupljena oko kampanje za fer i slobodne izbore – „Ferka“, sačinila je proletos predlog za pokretanje postupka odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. Na kojim razlozima se on zasniva i da li bi se mogao nadopuniti sa svim zahtevima upućenim Ustavnom sudu povodom decembarskih, ali i junskih lokalnih izbora?
Predsednik Republike je povredio Ustav, i to članove 4 (podela vlasti), 6 (zabrana sukoba interesa), 111 i 112 (položaj i nadležnosti predsednika Republike).
On je to učinio tako što je dao saglasnost da naziv izborne liste vladajuće koalicije na vanrednim izborima za narodne poslanike, održanim 17. decembra 2023, bude: Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, na izborima za Skupštinu APV: Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane, i na izborima za odbornike Skupštine Beograda: Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane, slično i za druge lokalne izbore, sadrži njegovo ime i prezime. Isti je slučaj i za lokalne izbore održane 2. juna.
Ako predsednik koristi svoju poziciju da promoviše interese određene političke stranke, to bi moglo dovesti do sukoba interesa, kada se odluke ne donose u najboljem interesu države, već u interesu stranke.
Mogli bismo dodati čak pojedinca iz vrha te stranke (tako bi se, na primer, moglo oceniti pristajanje na sporazume o statusu KiM, a bez prethodnog izjašnjavanja nadležnih organa o njima).
Potreba za državnim jedinstvom jeste izraz potrebe za društvenim jedinstvom koje u demokratiji podrazumeva politički život jednakih šansi za sve političke partije. Favorizovanje jedne političke stranke pretnja je za suverenitet koji potiče od građana.
Garancija građanskog suvereniteta izražena je u članu 2. st. 2 Ustava. Dozvola da se ime predsednika Republike kao državnog organa, uvrsti na izbornu listu određene stranke, samo po sebi ima potencijal da utiče na slobodu izbora.
Da bi Narodna skupština raspravljala o ovoj temi i da bi se Ustavni sud obavezao da se o njoj izjasni u roku od 45 dana, neophodno je da ovaj predlog potpiše najmanje 1/3 poslanika (84). Do sada je prema sajtu Ferka.rs to učinilo 60 poslanika opozicije.
Predlog bi mogli da potpišu i poslanici vladajuće koalicije.
Na ovaj način bi svi dobili priliku da iznesu svoju argumentaciju.
Problem je u tome što navedeni predlog još uvek nisu potpisali ni svi od 94 poslanika opozicije.
Na primer poslanici DSS-a (sedam poslanika), POKS-a (šest poslanika), a posebno pitanje je da li će i neko iz poslaničkih grupa dr Nestorovića i Branka Pavlovića (ukupno 13 poslanika) i samostalnih poslanika (do sada samo Škriljelj Ahmedin), to učiniti.
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
