Saopštenje SSP pokušaj diskreditacije RZS

1) Najpre, promene metodologija i revizije koje se spominju u saopštenju SSP-a, predstavljaju rezultat kontinuiranog unapređenja metoda i izvora podataka koje Zavod za statistiku realizuje uz podršku Evrostata i Evropske komisije, kroz nebrojene IPA projekte koji se, iz godine u godinu, uz asistenciju najboljih evropskih eksperata iz oblasti statistike sprovode u RZS-u.

Dakle, nije reč ni o kakvom ličnom hiru direktora Zavoda za statistiku, već o planskom procesu harmonizacije sa evropskim statističkim standardima i evropskim integracijama u kojima, kao što smo već istakli, RZS prednjači, i među svim državnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i u regionu.

Ako sam se kao direktor Zavoda ičim „proslavio“, kao što se kaže u saopštenju, proslavio sam se time što sam pomenute procese evrointegracija svesrdno podržavao i intenzivirao i što je bilo i ostaće strateško opredeljenje institucije kojim rukovodim. To je belodano i činjenicom da je otvoreno poglavlje 18 i da je izveštaj Evropske komisije za 2020. pohvalno kvalifikovao napredak u statističkom sistemu.

2) Kada je reč o izvanrednom rastu građevinske industrije u 2019. (ne samo u poslednjem kvartalu), više puta smo istakli da je taj rast rezultat ne samo izgradnje gasovoda već intenzivirane građevinske aktivnosti u svim oblastima građevinarstva – stambenoj izgradnji i masivnim infrastrukturnim projektima (železnice, koridori, putna infrastruktura itd.).

Pored toga, u 2019. godini nastavljen je pozitivan trend povećanja vrednosti izvedenih radova na poslovnim zgradama, tržnim centrima, industrijskim objektima i hotelima, kao i na izgradnji električnih vodova i trafo-stanica.

Po propisanoj i verifikovanoj metodologiji od strane Evrostata (metodološke revizije obavlja Evrostat) izvor podataka za istraživanje o vrednosti građevinskih radova je izveštaj koji kompanija-izvođač radova dostavlja. A izvor podataka za konačni obračun bruto dodate vrednosti je finansijski izveštaj kompanije-izvođača.

Poređenja po zemljama bez dostupnih podataka i izveštaja koji omogućuju račune su besmislena i mogu biti samo „bacanje prašine u oči“ sa najgorom namerom obmanjivanja javnosti.

3) Revizije sistema nacionalnih računa se redovno, regularno, sprovode u petogodišnjoj dinamici i sprovodile su se i pre mog dolaska na čelo Zavoda za statistiku. Revizija iz 2018, koja je izvršena uz direktnu asistenciju MMF-a, takođe je rezultat unapređenja metoda i izvora podataka nastalih u periodu nakon prethodne revizije i RZS je kako Evrostatu i MMF-u tako i javnosti (u više navrata) obrazložio uzroke i efekte revizije.

Revizije se uglavnom vrše „nagore“ budući da sve statističke institucije svojim inherentnim konzervativizmom nastoje da spreče precenjivanje podataka do novog ciklusa revizija i opet, sasvim regularno i ništa neuobičajeno za zemlje kandidate koje ubrzano razvijaju svoje statističke sisteme, usvajaju unapređene metodologije i uspostavljaju nove, pouzdanije i obuhvatnije izvore podataka.

4) O „fenomenu“ rasta prometa u maloprodaji (pre svega prehrambenih, hemijskih, medicinskih i drugih proizvoda za ličnu potrošnju) kako tokom, a naročito nakon, prvog talasa pandemije, besmisleno je diskutovati i on nije jasan samo onome ko živi u alternativnoj realnosti i ne zalazi u samoposluge i tržne centre.

Podaci o rastu prometa u junu 2020. za teritoriju Srbija – Jug su korektni i tom rastu najviše su doprineli rast prometa prehrambenih proizvoda i goriva.

5) Kada je reč o statistici zaposlenosti i zarada i pitanjima koja su postavljena u saopštenju SSP-a, RZS je nebrojeno puta odgovarao i davao objašnjenja.

Ponovićemo ih opet: nova metodologija za obračun prosečne zarade uvedena je 2018. godine i odnosi se prvenstveno na promenu izvora podataka – umesto istraživanja koje je prethodno svakog meseca sprovođeno na uzorku preduzeća kako bi se obezbedio podatak o prosečnoj zaradi, prema novoj metodologiji podaci se preuzimaju iz Poreske uprave i podrazumevaju bolji obuhvat podataka – obuhvaćena su sva preduzeća i preduzetnici koji su Poreskoj upravi podneli poresku prijavu za porez po odbitku, i više statističkih indikatora – prosečne zarade na nivou opštine stanovanja, medijanu zarade i distribuciju zarada, prosečne zarade po starosnim grupama i polu, kao i prosečne zarade u javnom sektoru.

Pre promene metodologije urađena je uporedna analiza podataka o zaradama za 2017. godinu – prema staroj i prema novoj metodologiji.

Rezultat te analize pokazuje da je prosečna zarada prema novoj metodologiji manja za 2,7% (https://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G201822001.pdf), suprotno optužbi iznetoj u saopštenju SSP-a da RZS menja metodologije „kako bi rezultat išao u korist vlasti“.

6) Metodologija za merenje zaposlenosti i nezaposlenosti menja se, ne prema političkim preferencijama bilo koje vlasti, već u skladu sa regulativama evropskog statističkog sistema. Što se tiče posebnog izveštaja Fiskalnog saveta u kojem je, navodno „naučno dokazano da su podaci statistike o rastu zaposlenosti po novoj metodologiji apsolutno netačni i nepouzdani“, RZS je na sumnje Fiskalnog saveta odgovorio argumentima koji potvrđuju rast zaposlenosti započet 2012. godine, ne samo prema Anketi o radnoj snazi, koju je Fiskalni savet svojevremeno pokušao da diskredituje, već i prema evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, na osnovu koje RZS objavljuje podatke o registrovanoj zaposlenosti.

Za više detalja pogledati rad „Trendovi i izazovi na tržištu rada Srbije – promena prirode poslova i nedovoljna iskorišćenost radne snage“ objavljen u naučnom časopisu Ekonomika preduzeća https://www.ses.org.rs/uploads/ekonomika_preduzeca_5-6-2017_190901_90648_459.pdf.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku