Sapeti i razapeti civilni sektor

Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine u većem delu medija mogu se čuti neargumentovani napadi na civilni sektor.

Matrica tog medijskog toplog zeca fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva koja su navodno suprotna nacionalnim interesima. Zamene teza, „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države.

Podsetimo, prošlo je skoro četiri godine otkad je Vlada Srbije oslanjajući se na dokument Saveta Evrope „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja i ministarstvima, da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme, donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u EU. Taj dokument je definisao šest principa saradnje kao i četiri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa. Svedoci smo, nažalost, da je ovaj akt Vlade i dalje nepoznanica za lokalne samouprave i pojedina ministarstva. Tako je nedavno, na konstitutivnoj sednici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća Kraljeva članovima tog radnog tela, među kojima su i predstavnici civilnog društva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018. godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva Kraljeva, koji se bave problemima zaštite životne sredine, dovedeni u apsurdnu situaciju da se očekuje da aminuju dokument koji je nastao u uskom krugu predstavnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji potpuno zanemaruje vladine Smernice i očigledan je primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom JKP „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva prezentovano je da je za tako sačinjen Program, nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima 68 i 100 nisu bliže definisani kriterijumi za davanje saglasnosti Ministarstva, ali to, svakako, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti ili će ipak odlučnije zahtevati da ta ista izvršna vlast poštuje svoje akte.