Šapićev hibridni rat virusima

Dakle, u duhu nesitničarenja moram reći da ovaj tekst koji sledi, a koji je u stvari dojava dragim bezbednosnim službama drage nam zemlje (ne znam na koju adresu da pošaljem a da budem siguran da će stići tamo gde treba) pa sam odabrao ovaj put koji mi se čini adekvatnim.

Naime, moram reći (napisati) da sam potpuno slučajno otkrio još jedan nevidljivi (hibridni) rat koji se vodi protiv zdravstvenog sistema ove zemlje a indirektno protiv Srbije i predsednika svojih glasača kao najveće nacionalne/nacionalističke vrednosti ove naše (njegove) zemlje.

Radi utvrđivanja verodostojnosti sledi precizan opis, a razumećete moje sumnje i zaključka koje sam izveo i vi kojima ovaj članak i nije namenjen. Ne volim da se vozim gradskim prevozom koji je administracija koju vodi Aleksandar Šapić socijalno unapredila omogućavajući građanima zbližavanje na stanicama gde prevoz čeka veliki broj ljudi.

Pa se silom prilika i druži ili telesno zbližava u samim autobusima, što priznaćete, nije mala stvar u ovim vremenima opšte otuđenosti. Ipak sam se pre neki dan ukrcao da se odvezem jednu stanicu uzbrdo, pošto sam već kasnio tamo gde sam krenuo.

Zbližavajući se sa još dvojicom putnika pritisnut na vratima desilo mi se da, u duhu „EUREKA“ misli koja se nenadano pojavi iz vedrog neba, shvatim da ustvari učestvujem ni kriv ni dužan (što je trenutno najgora moguća pozicija u Srbiji) u još jednom paralelnom hibridnom ratu koji se vodi protiv jednog značajnog segmenta društva-zdravstvenog sistema i da to otvara sumnje o neprijatelju u raznim pravcima.

Kažem ja mojem bliskom saputniku (bliskom do neprijatnosti) da je Aleksandar Šapić ubačeni neprijateljski elemenat koji ne radi na socijalnom zbližavanju ljudi, no u ove zimske dane pokušava da uz pomoć vladajućih virusa, što gripa što drugih, napadne zdravstveni sistem Srbije koji se tek oporavio i sad ne da nema lista čekanja (skener, katarakta, kolena, kukovi) već operišu i unapred da preduprede bilo kakav zastoj.

Ako vas navataju na operaciju, a nije vam ništa, znajte da je to zasluga predsednika koga je ministar zdravlja sačekao na aerodromu pa mu je ovaj predsednik vanvremenskog udruženja genijalaca izdiktirao rešenje za osveženje. No, vratimo se temi ove dojave, tihom hibridnom ratu virusima.

Tako bi veliki broj ljudi zaraženih od ovog ili onog virusa u pohodu na domove zdravlja i ambulante paralisao taj važni segment koji odgaja patriote SNS glasača tzv „hipnotisane penzionere“ a koji su redovni posetioci ovih važnih ustanova, što bi moglo dovesti do nezadovoljstva vernih i uvek agilnih glasača na braniku ove vlasti, odnosno domovine, odnosno najvećeg, najvišeg i najpametnijeg sina oca i duha Srbije Aleksandra Vučića.

Dakle, Šapić je sumnjiv da radi ovoj zemlji iza leđa, kažem ja. Ma ne, kaže treći moj bliski saputnik čiji lakat osećam tik iznad mog bubrega. To je zato što uvek idu četiri autobusa za redom, prvi je pun a posle idu prazni.

Majstori se na početnoj stanici druže u duhu Šapićevog socijalnog eksperimenta, što im dozvoljava ovaj kakav takav red vožnje, a šta će biti kad ga ukinu videćemo.

Pa da, ali i to je Šapićeva zamisao, pa iako vozači u ovom hibridnom ratu učestvuju nesvesno oni su ipak saučesnici u ovom ratu protiv, već smo zaključili, Aleksandra Vučića protiv koga se, i sami znate, vodio najveći broj hibridnih ratova u istoriji.

Ovu dojavu treba razumeti kao moj patriJotski čin u očuvanju mira i stabilnosti kojim će se omogućiti dalji ekonomski razvoj, podela jevtinih kredita podmlatku SNS kao najvrednijim i najpametnijem delu srpske mladosti i završetak finansiranja EXPO27 kao najvažnijeg projekta ove vlasti posle višegodišnjeg problema, a još uvek nezavršene kanalizacije u Borči.

Trotoare i rupčage u mojoj ulici patriJotski odlažem za neka druga vremena. Dole Šapić! Most ostaje! Ups, izlete mi.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.