Gradonačelnik Beograda dr Aleksandar Šapić ispunio je obećanje da će saobraćajnim znakovima obeležiti kritične gradske tačke gde dolazi do poplava tokom padavina. Tako je nastavio uhodanu praksu gradskih vlasti da se problem samo notira, a rešavanjem će neko drugi da se bavi.
Osim znakova za opštu opasnost uz natpis „za vreme velikih kišnih padavina“, dr Šapić se potrudio da početak mandata obeleži i znakovima pored svog političkog puta.
Tako je kod prvog komunalnog problema, pucanja magistralne vodovodne cevi, odlučio da po oprobanom naprednjačkom receptu teret krivice prebaci na „one bivše“.
Jedino što izgleda nije shvatio koncept da kada se priča o „onim bivšima“ treba da se misli na „one žute“ od pre više od decenije – a ne na „onoga što se slika s lemurima umesto da promeni cev“, a koji je u stvari partijski kolega iz Srpske napredne stranke u koju su kolektivno sa njim na čelu pristupili svi iz Srpskog patriotskog saveza (SPAS).
Naglasio je dr Šapić i kako sada mora da objašnjava ljudima po prigradskim naseljima da većina obećanja „onog bivšeg“ neće moći da budu ispunjena, pošto su skoro sva bila nerealna – od instant postavljanja kanalizacije do rešavanja problema divlje gradnje.
Iskoristio je priliku i da pomene i ono što je intelektualna javnost odavno znala – da su tablet računari za škole uzalud preplaćeni jer ih deca ni ne koriste na nastavi.
Za to vreme „onaj bivši“ na društvenim mrežama vodi kampanju protiv dr Šapića, a na Fejsbuku su se čak pojavili i plaćeni oglasi (nepoznatog naručioca) u kojima se tvrdi da sadašnji gradonačelnik tobož hoće da otme deci poklonjene računare.
Javnost se tako mesec dana zabavlja bačenom „koskom“ kako u gradu kao fol imamo neku novu, drugačiju, odgovorniju vlast – neku kvaziopoziciju, frakciju unutar SNS. Ringišpil zabave je u suštini samo nastavljen ovim Šapićevim znakovima za kišu.
A što se tiče poplavljenih delova Beograda kod kojih su postavljeni znakovi, reći ću samo ovo: Automobili i autobusi decenijama nisu mogli kad padne kiša da prolaze Višnjičkom ulicom koja je bila poplavljena kod današnjeg Big šoping mol (nekada su tu bile fabrike Sport i Minel).
Iako je grad pokušavao da reši problem, na kraju ga je rešio privatni investitor koji je odmah shvatio da mu niko neće dolaziti čamcem u tržni centar.
Da me dr Šapić ne shvati pogrešno – nije spas u privatizaciji, nego u ozbiljnom angažovanju za iznalaženje rešenja.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.