Savamala im nije prošla

Tom prilikom ljudi sa fantomkama lišili su slobode čuvare objekata i slučajne prolaznike koji su se zatekli u Hercegovačkoj i obližnjim ulicama. Ova organizovana grupa kriminalaca je u vršenju niza krivičnih dela imala punu podršku policije, koja se oglušila o pozive građana u pomoć. Gradska vlast nije ostala nema, naprotiv – ona se ekspresno potrudila da sakrije sve tragove zločina, uklonivši šut sa „lica mesta“, a zatim je mesecima glasno negirala da se bilo kakvo kršenje zakona uopšte i desilo. U proteklih godinu dana tužilaštvo nije učinilo ništa da fantomima iz Hercegovačke skine maske i posedne ih na optuženičku klupu. Nije pokrenut ni disciplinski, a potom i krivični postupak protiv odgovornih u policiji za savezništvo sa kriminalcima koji su rušili toga dana, iako je Kancelarija Zaštitnika građana dokazala tu spregu nakon sprovođenja kontrole rada policije. I što je najvažnije, tužilaštvo nije učinilo ništa da naredbodavce identifikuje i krivično ih goni.

I šta je ostalo nama građanima? Ništa drugo nego da se za pravdu, odgovornost i demokratske institucije i dalje borimo na ulici, ali i organizujući se u nove forme političkog delovanja. Nisu uspeli da nam „usade“ strah u kosti; godinu dana kasnije ne samo da nismo odustali, već su se na bahatu vlasti kao lavina sručili i novi protesti pokrenuti posle izbora u više gradova Srbije. Građani ponovo pokazuju da ne pristaju na rušenje ionako krhkih demokratskih institucija, ni na socijalnu nepravdu sa kojom smo suočeni svakog dana.

Borba za privođenje odgovornih za rušenje i vezivanje ljudi u Savamali je deo iste borbe. Mora se prekinuti sa politikama koje ugrožavaju javni interes i razgrađuju institucije, a projekat „Beograd na vodi“ je oličenje tog procesa. U osnovi ovog projekta je prevara kojom se privatni interes predstavlja kao javni. Želja povlašćene manjine za brzom i lukrativnom zaradom kroz transfer javnih sredstava u privatne džepove predstavlja se kao spasonosna investicija za našu ekonomiju. Donošenjem lex specialisa, bez javne rasprave, država je sebi dala za pravo da, o trošku građana, vrši eksproprijaciju zemljišta u korist „privatnog“ građevinskog projekta. Jedino što se ovom megalomanskom subvencijom građanima nudi jesu nesigurni i slabo plaćeni poslovi građevinskih radnika „na crno“ i prodavaca uvozne garderobe angažovanih po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Upotreba fraza kao što su „najveći tržni centar na Balkanu“ i „najviša kula na Balkanu“ pokušaji su da se prikrije upravo ova istina.

Objavljivanjem Ugovora o Beogradu na vodi otkriveno je da se, uprkos drugačijim najavama, najvredniji deo priobalja u centru Beograda investitoru daje na poklon, a grad i država se obavezuju da o trošku građana izgrade potrebnu komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu do granice projekta, da izmeste autobusku i železničku stanicu i izvrše eksproprijaciju postojećih objekata (rušenje u Savamali je pokazalo kako vlast shvata eksproprijaciju). Ulaganje države i grada u izgradnju luksuznog naselja prevazilazi visinu ulaganja navodnog investitora, a ničim garantovana zarada od prodaje nekretnina koje se grade novcem građana deli se disproporcionalno u korist netransparentnog „investitora“. Ustupcima „investitoru“ tu nije kraj. Naime, potpisanim ugovorom on je dobio pravo da, nakon što simulira renoviranje, besplatno koristi ili izda u zakup trećem licu neke od najreprezentativnijih građevina Beograda, kao što su zgrada Beogradske zadruge, zgrade Železničke stanice, Pošte, Hotela Bristol i drugih. Isti model sproveden je i u slučaju Savskog šetališta, tzv. Sava promenade, pa tako prihod od iznajmljivanja obale reke Save za potrebe postavljanja kamioneta za izdavanje hrane i pića ubira „investitor“ a ne grad Beograd, odnosno građani kojima obala pripada.

Vladajuća političko-ekonomska elita nas ubeđuje da su „tri barake“ i građani koji se protive merama štednje kočničari progresa i budućeg blagostanja svih građana Srbije. Govori nam se da se nema novca za javno, efikasno i svima dostupno zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, komunalne usluge i transport, kao i da se te usluge koje su od krucijalne važnosti za izgradnju pravednog društva i grada moraju privatizovati ili „poboljšati“ kroz javno-privatna partnerstva, dok se istovremeno uzurpira gradski i državni budžet za investitorsku prevaru.

I dalje smo tu i zahtevamo odgovornost i krivično procesuiranje nalogodavaca i izvršitelja više krivičnih dela u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine. Moramo smeniti gradonačelnika Beograda Sinišu Malog, predsednika Skupštine grada Beograda Nikolu Nikodijevića, ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, načelnika komunalne policije Beograda Nikolu Ristića, direktora policije Vladimira Rebića. Ne zavaravamo se da bi njihove smene razmontirale postojeći i duboko pogrešan sistem, ali time bi se bar „otkočilo“ od straha umrtvljeno tužilaštvo i slučaj Savamala bi se vratio pod okrilje institucija. To će biti prvi korak u ostvarivanju želje koju smo mi građani pokazali u proteklih godinu dana, a to je uspostavljanje institucionalnih mehanizama kojim bi se omogućilo učešće građana u politici, i to ne samo kroz glasanje na izborima u nekonsolidovanoj predstavničkoj demokratiji u Srbiji, već u javnom dijalogu kojim se zajednički definišu prave potrebe građana.

Postojeća vlast je pokazala prezir prema građanima, a mi sa druge strane ne samo da ne želimo takvu vlast, već imamo dužnost da od nje zaštitimo javni interes. Naši gradovi, naše reke, naša zemlja, naše institucije moraju ostati naše i mi imamo nameru da ih predamo sledećim generacijama. Ako mi ne zaustavimo ovu vlast u uništavanju naše države to neće učiniti niko drugi. Do sada smo postigli veliki uspeh. Savamala im nije prošla kako su zamislili, a u isto vreme je do kraja ogolila prirodu aktuelne vlasti. Znamo ko su protivnici, znamo šta želimo i moramo istrajati u toj borbi. Kao i u prethodnim protestnim danima, pokazaćemo da smo dovoljno snažni da ih zaustavimo. Dođite 25. aprila u Hercegovačku ulicu!

Autor je član Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“