U ponedeljak, 4. novembra, prestao je mandat Savetu Regulatornog tela za elektronske medije i tako ispunjena obaveza iz Zakona o elektronskim medijima koji je stupio na snagu tačno godinu dana.
Članovi Saveta su neposredno pred razlaz doneli odluku da Informeru, koga su već pustili u kablovsku distribuciju, dodele i dozvolu za zemaljsko pokrivanje u regionu Beograda i tako na najbolji način dokazali ispravnost zakonske odredbe o nužnosti raspuštanja dosadašneg Saveta i izboru novog.
Trenutno, dakle, ne postoji organ koji se bavi radom elektronskih medija, a odlazeći Savet REM-a objavio je saopštenje u kome kaže da „odgovornost za ovaj interegnum, u kome se našao čitav korpus organizacija, zakona i pravila koji regulišu rad elektronskih medija, leži na onima koji su insistirali da Regulatorno telo postane predmet političke trgovine, na onima koji su na tu trgovinu pristali…“
Jadikovka onih koji su godinama radili mimo pravila i zakona i suprotno javnom interesu, očekivano traži odgovornost na drugoj strani, ali pominjanje političke trgovine onih koji su negovani od vlasti i komercijalne medijske klijentele, zvuči kao prozivka upravo u odnosu na pomenute centre moći.
Ko je moguća adresa političke trgovine koja se u saopštenju pominje?
Kada je prošle godine osnovana radna grupa za izradu novog Zakona o elektronskim medijima, koji reguliše i izbor, mandat i način rada Saveta REM-a, ona je imala obavezu da radi na osnovu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine i odgovarajućih evropskih dokumenata.
Strategija je pripremana godinu i po, i u njenoj izradi učestvovalo je deset organa vlasti, među kojima četiri ministarstva i razni sekretarijati, predstavnici Pokrajinske vlade Vojvodine, devet medijskih udruženja, dvadeset dve nevladine organizacije, predstavnici pet fakulteta, sudova, regulatornih i samoregulatornih tela, nacionalnih saveta i javnih servisa, a sve to uz prisustvo predstavnika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Evropske unije.
Postignut je vrlo širok konsenzus zainteresovanih, stručnih, kompetentnih, politički i institucionalno nadležnih aktera koji su se saglasili o nužnim promenama u medijskom sistemu Srbije, posebno u pripremi nove regulative. Strategija je državni dokument koji je usvojila Vlada Srbije i koji ima potpis tadašnje predsednice Ane Brnabić. Kome odlazeći Savet REM-a imputira „političku trgovinu“? Ko je tom trgovinom namiren?
U odnosu na potrebne izmene Zakona o elektronskim medijima kojim je regulisan i REM, u strateškom dokumentu upisano je 30 zadataka od kojih se 20 odnosi na Regulatora elektronskih medija, ponajviše na Savet kao organ koji donosi odluke. Jedan od stavova bio je i nužnost izbora novog sastava Saveta posle donošenja novog zakona.
Ova inicijativa nije bila nikakva proizvoljnost ili nesaglasnost sa osnovnim principom da nezavisna regulatorna tela treba da budu nedodirljiva, neprikosnovena. Njihova nezavisnost se ne sme narušavati, ali onda kada ta tela rade po zakonu i poštuju pravila demokratskog sveta, profesionalne i etičke standarde i rade u javnom interesu.
Obilje indicija, istraživanja i argumenata, na koje su godinama ukazivali predstavnici opšte i stručne, ali i političke javnosti, predstavnici medijskih udruženja, akademski radnici koji se bave obrazovanjem studenata za rad u novinarstvu i medijima, demantuju sadržaj saopštenja bivših članova Saveta REM-a u njhovoj tvrdnji da su radili po zakonu. Posledice neadekvatnog ponašanja ovog organa bile su tolike da su se našle i u izveštajima međunarodnih organizacija koje su nisko rangirale Srbiju u pogledu medijskih sloboda i iz razloga koje je generirao REM.
U okolnostima u kojima se već godinama ukazuje na raskorak između zakonskih odredaba medijskih zakona i njihovog ostvarivanja u praksi možda se nalazi deo podsticaja na razmišljanje o „političkoj trgovini“, jer je sasvim moguće da se dosadašnjim članovima Saveta činilo da ni odredbe novog zakona ne moraju baš sasvim da budu ostvarene, pa ako se, gle čuda, ostvaruju tu ima nešto.
Uostalom, činjenica da je nadležni odbor Narodne skupštine Srbije propustio obavezu da najranije šest, a najkasnije tri meseca pre isteka godine od dana stupanja na snagu zakona, pokrene proceduru za izbor novog sastava ovog organa, ide im na ruku.
Stvorena je nesvakidašnja okolnost očigledne pravne i institucionalne praznine. Ona se mora popuniti što pre i to na principijelan, konsekventan način, po zakonu. Neprihvatljiv je rezon da se i bez Saveta ionako ništa neće promeniti, jer Savet REM-a ni do sada nije radio dobar deo posla koji mu je obaveza.
Nužno je da se u najkraćem mogućem roku, u najviše tri meseca, što je moguće, izabere novi sastav Saveta uz striktno poštovanje novih kriterijuma koji su sadržani u Zakonu, uz angažovaniji pristup ovlašćenih predlagača koji predlažu kandidate i uz pokretanje postupka izbora od strane nadležnog odbora republičke skupštine, bez odlaganja. Ne treba imati iluzije da će tada sve krenuti nabolje, ali nada mora da postoji i aktivan pristup, razume se.
Autor je profesor univerziteta u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.