Savremena „otkrića“: manje vode – više pastrmke

Zašto – krucijalno je pitanje i govori o nekom propustu negde. Ni Pupin, niti Tesla, Milanković i Cvijić nisu za svog života za svoja fundamentalna i primenjena otkrića doživeli puno priznanje i ličnu satisfakciju u ovoj zemlji. Da ne bi ponovo došlo do tog propusta, nužnost je da javnost Srbije bude pravovremeno i potpuno informisana o takvom novom otkriću snažne fundamentalne osnove i ogromnog potencijala primene.

Posebno stoga što je publikovano u delu koje, nažalost, nije široko dostupno, niti je planirano da bude, ali se ispostavilo da je veličina pomenutog otkrića nadrasla delo u kome je objavljeno. Sada već neko vreme društvenim mrežama i usmenim predanjem, takoreći sa usta na usta, o otkriću bruji i prenosi se širom Srbije. Samo je pitanje vremena kada će i kako izaći u međunarodnu naučnu i stručnu javnost i proslaviti ne samo autore, već i njihovu matičnu visokoobrazovnu instituciju.

Reč je o „Hidroekološkoj studiji mogućeg uticaja MHE „Lanište“ na ekosistem Rupske reke“ Vladice Simića i Snežane Simić, profesora Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, urađenoj za „Power B.N.M. d.o.o.“ iz Leskovca 2016. godine, radi zadovoljenja uslova za realizaciju investicije u malu hidroelektranu.

Predmetno otkriće je na strani 103 i da ne bi interpretirao pogrešno, citiraću ga: „…brojnost i biomasa pastrmke bila je veća u delu toka koji je bio pod uticajem biološkog minimuma u odnosu na deo toka koji nije bio pod ovim uticajem.“ Autori objašnjavaju navedeno činjenicom da smanjenje brzine toka bujičavih reka u delu toka pod biološkim minimumom više pogoduje jedinkama pastrmke da se hrane i da manje troše energiju za održavanje u vodenoj struji, zaključujući da takve „pregrade (misli se na vodozahvate za derivaciju vode za male hidroelektrane, objašnjenje pisca teksta) imaju pozitivan uticaj na održivost populacija potočne pastrmke, ali i drugih pratećih vrsta riba“. Ipak, smatraju da „može doći do pada biomase potočne pastrmke, optimalno

Epohalnost ovog otkrića u tome je što ukida, ispostavilo se neopravdano ustanovljenu, aksiomsku povezanost riba sa vodom, posebno pastrmskih riba koje oduvek, očigledno neopravdano bije glas da su zahtevne u pogledu količine vode koja im je potrebna. Autori ovu novinu u konceptu „manje vode-više pastrmke“ objašnjavaju smirenjem toka vode i uštedom energije koju će pastrmke ostvariti, što će posledično dovesti kod pastrmki do smanjenja potreba za hranom, usled čega će doći do povećanja preostale količine nepojedene prirodne hrane u delu toka pod biološkim minimumom.

To će dodatno omogućiti da tu živi još više pastrmke, što pokazuje ukupni boljitak pastrmki i ogromnu perspektivu za razvoj ribolova u vodama koje su na biološkom minimum ispod derivacija malih hidroelektrana, čije blagotvorno delovanje teško da će moći da bude ikada dovoljno nahvaljeno. Veliki je peh u evolutivnom smislu što na ovim suvim, vodom siromašnim centralno-balkanskim prostorima ove pojave nisu ranije shvaćene i realizovane jer bismo imali daleko bogatiji i dosta raznovrsniji pastrmski fond od trenutno postojećeg.

Takođe, ovo otkriće otvara i nesagledivu perspektivu za ribnjački uzgoj pastrmki, za koji se dosad očigledno neopravdano mislilo da pastrmkama treba optimalno 72 izmene vode dnevno da bi uz odgovarajuću ishranu ostvarile maksimalan prinos. To će otvoriti ogroman prostor za uzgoj svih vrsta pastrmskih riba i Srbiju vrlo brzo postaviti na čelo svetske proizvodnje u hladnovodnoj-salmonidnoj akvakulturi.

Imponuje i naučna objektivnost i opreznost autora koji i pored izuzetno jakog objašnjenja svog otkrića ipak dopuštaju mogućnost pada brojnosti i biomase potočnih pastrmki i čak definišu novu kategoriju, „optimalan pad biomase“, određujući ga na nivou od 15% od postojeće, a maksimalno na nivou od 25% od postojeće biomase.

Ovako projektovan pad brojnosti u odnosu na onaj od 80 – 90% registrovan na drugim vodama pod dejstvom derivacija malih hidroelektrana govori u prilog nemerljivoj stručnosti autora studije, a možda postoje i neke dodatne pogodnosti vode Rupske reke, npr. poseban lekovit sastav koji će is am po sebi sprečiti pad biomase potočnih pastrmki, inače svojstven drugim rekama pod uticajem derivacija. O tome autori nisu, nažalost, u pomenutoj studiji izvestili, ali to ne umanjuje vrednost osnovnog otkrića.

Dodatno, naše sitne, milionima godina sporo evoluirale pastrmke Rupske reke doživeće predviđenim poribljavanjem da konačno budu stavljene na svoje pravo mesto. Verujem da se autori zalažu za unos velikih, ribnjački uzgojenih pastrmki, po mogućnosti atlantske linije, velikih ustiju, oštrijeh zuba, neobuzdanih mresnijeh potreba i alavijeh apetita, koje će kidisati na veštačke mamce ona tri-četiri ribolovca koji se svake godine upuste u avanturu u vrletima Rupske reke.

Svakako da otkriće Simić & Simić koje će povećati količinu pastrmke u Rupskoj reci oko derivacija treba da konačno omogući da ona ostvari u punoj meri svoj dosad zapostavljen ribolovni potencijal, kao i turistički potencijal od koga se, kao i od malih hidroelektrana derivacionog tipa, očekuje veliko upošljavanje lokalne radne snage i sveopšti napredak na putu u zlatno doba.

Imajući sve navedeno u vidu, bilo bi kolegijalno da i biološka struka, uključujući i Srpsko biološko društvo, ovakvo gledište autora studije vrednuje sa stanovišta struke, kako predmetno otkriće ne bi ostalo bez odgovarajuće stručne ocene. Mada, znajući nas kakvi smo, ne bih smeo da garantujem da će do toga zaista doći.

Autor je profesor Biološkog fakulteta u Beogradu