Sećanja jedne učenice OŠ „Vladislav Ribnikar“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala za ova secanja. Ja sam takodje bivsa ucenica ove skole. Kao da vidim sebe u skoli kroz ova secanja. Tuzno je, pretuzno ovo sto se dogodilo. Srbija je u podrumu, najgori sljam nam drzi javne pozicije i medije sa drzavnom frekvencijom. Sve to, uz tezak svakodnevni zivot i trku za novcem utice na psihu ljudi, pa i psihu nase dece. Decenije ce nam biti potrebne da izadjemo na pravi put, jednom kada vecinski odlucimo da to uradimo.

2. U srpskom genu je da nikad ne prihvati svoju krivicu – uvek neko drugi kriv za svoj neuspeh. Nas najbolji predsednik nam je to uvek najbolje objasnio.

   Završio sam tu školu ‘88 – sećam se kao juče svoje nastavnice istorije i učionice prve sa leve, prizemlje i geografije i matematike – maksimovic, razredna biologija – bojana, francuski ksenija … glaviš … stoka nam uništila mladost, pobegoh u beli svet … zahvaljujući tom francuskom zavrsih gimnaziju i fakultet u Svici … najbolja učiteljica ikada kad sam bio bas bas mali, Cerovic … žena diplomate, bilo nekad kulture u tom društvu … sada samo lamborgini i meklaren

3. Škola V. Ribnikar je nastala ujedinjavanjem dve posebne škole: Slobodan Princip Seljo i Aleksa Šantić. Prva je bila u Kralja Milutina a druga u Svetozara Markovića. Dvorišta su bila jedno uz drugo i nismo se podnosili. Oni su nas zvali Seljaci a mi njih Šanta-kanta. Mislim da smo se ujedinili negde 77. ili 78. Slobodan Princip Seljo je bila ogledna škola sa francuskim i 1976. su je posetile Madame Broz i Madame Giscard d’Estaing. Mi smo svi stajali ispred škole i mahali jugoslovenskim i francuskim zastavicama. Mme Broz je nosila crnu astrahansku bundu a Mme d’Estaing belu od neke druge zverke. Fun times.

4. Joooooooj ubise nas podele i rec ELITA!Kakva ELITNA SKOLA?!Skola drzavna je skola za svu decu koja joj pripadaju teritorijalno!Razlikuju se po nekim specificnostima…kao sto ste rekli da je bila dvojezicna…
   Deca diplomata,lekara,glumaca …i sta nabrojaste vec nisu najbolji djaci,nego bas siromasna deca iz radnickih porodica.Bilo nekad,a i danas je tako!
   Problem je u previse slobode u svemu,bez postavljenih granica!
   Ne moze roditelji da se mesa u sve u skoli i drzi glavnu rec,jer Boze moj znas ko je on!Do god je tako bice sve gore!
   Roditelji ne pricaju sa razrednim,ucitelje,nego odmah direktor, Ministarstvo…i to zbog lose ocene naravno(nezeljend ocene)
   Nema prosvetnih radnika,a nece ih ni biti!I ne teba,kada nas drustvo ne postuje neka ih uci vestacka inteligencija,a psiholog neka im bude Pink tv.SRAMOTA

5. Danas da postanemo idealno drustvo,trebale bi nam decenije da se unormalimo. Sve su ovo posledice politike devedesetih i psihopate ispod pozarevacke lipe.Bice da ima nesto i do mentaliteta i genetike kada se vidi koga biramo i koga smo ubili.Da li je nekada bilo zamislivo da ovakav zlocin pocini dete iz „doktorske kuce ili profesorske“? Da li je logicno da lekar koji se zakleo da spasava ljudski zivot bude ljubitelj oruzja?

6. Tužan događaj, tužna sećanja, ali nepotrebno naglašavanje „u mom barselonskom stanu“. Irelevantno, nadmeno. Drago nam je da je autorka uspela da se izbavi iz ovog gliba, ali jednaku tugu sigurno osećaju i bivši učenici, kao i oni koji nikad nisu bili učenici ove škole, u bilo kom mestu u Srbiji ili nekom kutku u svetu.

7. da to je škola sa dobrom tradicijom,osnovci su izlazili iz nje sa dobrim indetetom znanja i sposobnosti,i uglavnom su bili tu iz kraja od tašmajdana do cvetnog trga,danas u novim perjanim vremenima kosmopolitski grad beograd je pao u tugu i očaj,frustracija tragedije će nas dugo proganjati pts-om vreme je da se kultura unapredi-obogati i tako poveća svest drobnjačkim ludima da je oružje namenjeno samo za određene struke,ljubitelji oružja i „lovci“ su za neka prošla animalna vremena,lep osvrt jedne pametne osobe treba zapamtiti i uramiti,ovaj svet nudi toliko raznih pitomih i dobrih interesovanja i izazova

8. A čime ste se vi profesorka odužili državi za to besplatno školovanje i lep život ovde, osim što ste pobegli u svet pa sad mislite da imate pravo da pišete o nama.

9. Kao neko ko je predavao u pomenutoj školi u periodu 2002-2005. mogu da potvrdim da je škola bila prestižna u pogledu potencijala učinika i pozicija njihovih roditelja. Tada nisu, kao što je neko napisao, bila deca tajkuna, ili političkih prvaka već inženjera, lekara, profesora, velikim delom na pozicijama.
   Ako bi samo znanje i rezultati na takmičenjima bili merilo, ta deca su bila izuzetna. Međutim, već tada je bilo ogromnih problema sa disciplinom, pre svega zato što je većina imala takav pedigre pa se za decu ljudi tog kalibra i statusa moralo naći opravdanje.
   Drugi problem je bio taj što je direktorka bila supruga našeg najpoznatijeg advokata, koja bi kolegama koje su bile uporne da se nešto preduzme, bez obzira čije je dete u pitanju, odgovarala sa, pa tužite me.
   Da li bi se sve ovo desilo i da je škola drugačije vođena, ne znam.
   Međutim, već tada je bilo jasno, bar mlađim kolegama, da to nije okruženje u kom žele da dočekaju penziju.

10. Основну школу Алекса Шантић, претечу Владислава Рибникара, увек су похађала деца политичке, удбашке и тајкунске (квази) елите. Давних 1950-их у њој су учила деца генерала Фрање Туђмана, Вељка Ковачевића и Макса Баће, удбаша Становника, Гоце-Гучетића и Урошевића, али и ибеовца Владе Дапчевића, полицијског генерала Ковачевића, амбасадора Мијовића и убијеног Владимира Роловића, као и ћерке из другог брака Херте Хас, некадашње супруге Ј. Броза, али и унук чувеног лекара из 1. светског рата др Милана Петровића. У истој генерацији ученика били су глумци Светлана Бојковић и Бранко Цвејић, а нешто млађи су били писац Дејан Лучић и оснивач и први командант ЈСО Франко Симатовић; универзитетске професоре и научнике овом приликом нећу помињати. У то време школа је имала исти програм, стандард и организацију као све основне школе у Србији. Тек после више од 20 година добила је епитет „елитна“ и и њу су похрлили припадници ново-старе „елите“, настојећи да задрже привилеговану позицију коју су њихови родитељи заузели победом у рату.

11. Stanovao sam preko puta škole Aleksa Šantić u Svetozara Markovića i samo me je to,u bivšoj SFRJ,kvalifikovalo da idem u tu školu. Nisam sin nikakvog tajkuna, političara ni kriminalca. Sin sam dvoje radnika tadašnje srednje klase. Prestanite da mene i moje dete poistovećujete sa likovima koje Vam nameću televizije što gaje ideju da je poučno gledati rijaliti programe, deliti nas na naše i njihove. Moja ćerka i ja smo Srbi sa Velikim S. Srbija i Beograd je zemlja i grad u kojima sam rođen ali svakako,u ovim okolnostima,ovim nacionalnim medijima i ovim ljudima koji vode ovu zemlju,ne želim da umrem.

12. Ja sam radničko dete i išla sam u Aleksa Šantić, davno generacija 1956- 1957.U odeljenju deca lekara,političara , doktora.Divna učiteljica, divna razredna izuzetan nastavni kadar.Imam lepa sećanja na to doba.Mnogo sam tužna zbog ovoga što se desilo.

13. Potrebno je poci od indivudualne odgovornosti pa do ogroomno uloge porodice ,koja na zalost nije na zavidnom nivou,a inace decom se ne bave roditelji,institucije ,skole.Roditelji zele da im deca u vrticima rade sta hoce,da im je sve dozvoljeno,ljute se i maltretiraju vaspitace ako nije tako.Potom maltretiraju ucitelje,mesaju se u rad,ocenjivanje.u visim razredima deca nasilnici tuku dobru decu,pa ta dobra deca odlaze u druge skole i zlopate se i roditelji i oni.Niko ne reaguje na sve ove anomalije.U srednjim skolama vec tuku svoje profesore,izmicu stolicu,ranije osamarena profesorka pred penzijom.za to ponizenje nije bilo kazne…Na fakultetima ko iskljucivo je po sistemu Bolonje ,studenti neobrazovani izlaze sa fakulteta..Molim ovu Vladu,da ostavimo Skandinaviju i njihove metode rada jer nemamo apsolutno nikakve dodirne tacke ni u kulturi i obicajima ni standardu…da se vratimi kao na nase sisteme vrednosti,sto kaze vladika Nikolaj,Vratite se na svoje mesto Srbi…,,

14. Ali novinarka naglasava „u svom barselonskom stanu“. 🙂 Placem.

15. Autorka je naglasila da živi u Barseloni verovatno zato što je članak napisan za španske novine, te je time čitaocima dala do znanja da tekst piše neko ko živi u Španiji, a ne dopisnik iz Srbije.

16. Odlican komentar i zapazanje Duleta, Alekse,Sase , Sinise i Nekad profesor-a .