Sećanje na Boru Čorbu

Nažalost, nisam mogao prisustvovati sahrani, jer su na njoj prisutni bili svi oni protiv kojih je blaženopočivši Bora pisao, pevao i govorio. Na bini umesto njega pojavili ste se Vi, izblajhani, opeglani, uplastičeni. Sušta suprotnost buntovnika Bore, koji je u ime svih nas iz pedeset, šezdeset, sedamdeset i neke, živeo životom kojim je potvrđivao svaki otpevani slog.

Danas, Borisave, Vi ste njegova voštana figura. Na njega samo podsećate i nije važno od kog ste materijala sazdani, voska, plastelina ili nekog drugog mekog materijala, mnogo je bitnije da ste pristali da budete figura režima. To veliki Bora nikada ne bi prihvatio. Naprotiv. Ismejavao je takve.

Jasno Vam je zašto je Vaša prošlonedeljna mimikrija bila „Ujed za dušu“ svakom onom ko se seća originalnog i autentičnog Čačanina. Imate pravo da lažete sebe da ste pevali „U ime naroda“ koji je dovučen za uzicu, namamljen sendvičima i zanosnim svetlima velikoga grada. Taj „narod“ ispred Vas naizust je znao pesme opskurnih izvođača Grand produkcije, Južnog vetra i ZAM-a, a rifove Riblje Čorbe trpeo je pevajući u sebi Šabanove hitove.

Budite uvereni da oni nisu došli jer ne žele da budu članovi mafije domaćeg Al Kaponea, već da sa svojim predsednikom, koga danima čekaju, ostare zajedno i da po Beogradu malo naprave lom, što da ne? On je njihov lek za dušu, kralj(ica) njihovih srca. Iako su sve sa njim izgubili, njegov odlazak bi im srušio sve!

Čija je „Pokvarena mašta“ smislila, čije su prljave strasti zadovoljene time što je u istoj nedelji kremirana Baba Jula i njen nadimkotvorac? Kakva ironija sudbine?

Vi ste, Borisave, svojim primerom pokazali da je Srbija prava „Buvlja pijaca“, jer ste dopustili sebi da održite koncert u organizaciji domaće varijante „Koza nostre“, čije je političko kodno ime Srpska napredna stranka. Izgleda da u Srbiji sve i svako ima cenu, ali tada ništa nema vrednost!

Kako neko ko je odrastao uz „Anđela“ i „Lutku“ da ne doživi „Osmi nervni slom“ kada na ekranu vidi da ste prestali da „Pišate uz vetar“ i da ste mlaz okrenuli ka nama koji smo sa Borom preživeli devedesete i proslavili pad svinja sa Dedinja? Bora bi svojim pronicljivim intelektom pre svih shvatio da je Vučićev govor, ispred onih koji su Srbiji ukrali budućnost, njegova „Labudova pesma“. Svi parametri pokazuju da je nesumnjivo prošao zenit svoje moći i da njegova zahuktala agitprop mašinerija ima samo jedan zadatak – da neminovni pad uspori i ublaži. Ali, nijedna „Nojeva barka“ neće biti dovoljno velika da spase i sakrije sve njegove satrape i lakeje od potopa koji će pokrenuti narodni gnev.

Nije pokojni Bora bio bezgrešan. Naprotiv. Posle pada Berlinskog zida od srpskog Boba Dilana devoluirao je u vašarsku varijantu Tompsona, koji sa Bajom Knindžom podiže moral vikend-ratnicima i povampirenim Bulajićevim četnikoidima. Ta transformacija je bila vidljiva i kod nekadašnjeg princa beogradskog popa.

On je, kao zamrznut u vremenu, ostao u položaju rukoljuba dok su ispred njega prodefilovali Arkan, Sloba, Vučić. Žalosno je bilo pratiti metamorfozu prvog tranvestita jugoslovenske estrade. U praskozorje rata postao je Super-Srbin, posle oslobođenja odlazi u dobrovoljni egzil, da bi na reprizi Gazimestana povratak najavio pevanjem himne našoj ludosti. Smejem se, Oli, a plakao bih, jer bi uverljivije bilo da si vrisnuo predsednikovo ime i poručio da bi zbog njega, a možda uskoro i sa njim, tucao kamen.

Nije prvina da javne ličnosti arče rejting i sahranjuju svoj dugogodišnji opus zarad nečije političke koristi. Nisu neuobičajeni vratolomni životni manevri koji čoveka promene do neprepoznatljivosti. Dugo je to tinjalo u Vama, Borisave. Još od ružičaste Maksovizije, preko Zvezda Granda, sve do žiriranja Pinkovih zvezdica.

Ipak, Vaše političko licemerje veće je od onog muzičkog. Lutali ste po desnom polu poput nesrećnog Roberta Falkona, vodili svoj krstaški rat protiv Zapada i trubadurski uveseljavali Arkana, Šešelja, Koštunicu. U medijima ste bacali fatvu na drugu Srbiju, sprdali se sa Čedom Praškom i permanentno vređali LGBT zajednicu.

Idemo redom. Dok Šešelj sahranjuje urnu crvene veštice, drugi Voja Vas čeka u aleji političkih pokojnika. Čeda uživa u jedinom braku sa četvoro dece, dok ste Vi pravoslavno-moralno-konzervativno sahranili jednu ženu i dva braka.

Uz to ste školski primer neuspešnog rekovalescenta od bolesti zavisnosti, koja je ostavila trajne posledice na vaš govor, motoriku i tok misli. Posle dvadesetogodišnjeg propovedanja protiv ulaska Srbije u EU trajno ste se nastanili, ne kod Putina, kome ste takođe pevali, već kod bečkih konjušara, na transverzali kojom u mimohodu prolaze Zmija Veki, Siki, Biki, Viki, Riki i naravno DŽej.

Propust je što svoj udvorički performans prošlog petka niste završili plezirom za premijerku i na uvce joj otpevali „Draga, ne budi peder“ uz zahvalnost što napredna Srbija već tradicionalno dva puta godišnje organizuje Prajd. Logično bi bilo da u budućnosti u koju verujete budete i kum jedne od Parade ponosa. Neka bude baš za Zadušnice, kako bi se i na taj način odužili rahmetli Bori.

Gospodine Borisave, dobro mi je poznato da mrtvi nisu roba i da je u Srbiji odavno sve na rasprodaji. Nažalost ovom slavnom pokojniku, za razliku od drugih velikana, iz dana u dan naglo pada cena. Koliko će ta devalvacija trajati zavisi isključivo od Vas i od Vašeg političkog delovanja. Ono samo još dublje kopa grob za nekada besmrtnog Boru Čorbu.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke