Sećaš li se Donke?

Na komemoraciji priređenoj u DKCB svi viđeni rukovodioci Grada došli su da odaju poštu svojoj saradnici. Pored mnogih govornika, pamtim rečenicu koju je izgovorio Vladimir Andrić, jedan od najbližih Donkinih saradnika, pisac za decu, sa kojim je stvorila „Laku noć, deco“. Andrić je rekao: „Mislio sam da Donka nikada neće umreti.“

Od tada, prošlo je četiri godine bez prisustva autora Radosti Evrope koju je osmislila i zahvaljujući Milanu Vukosu, tadašnjem gradonačelniku, koji je skapirao jedne „suludu“ ideju (bilo je to pre 50 godina) i dovela je u jednu skrajnutu zemlju decu Evrope.

Iz 16 zemalja. Deca su bila gosti beogradskih porodica i osim sjajnog programa koji je svake godine u svakom pogledu bio sve bolji i bolji, stvorila su prijateljstva koja traju i do danas. Sada na Radost Evrope dolaze deca dece koja su u vreme održavanja prve manifestacije imali 7-8-9 godina.

Na inicijativu 50 uglednih beogradskih umetnika sa kojima je uglavnom Špičekova sarađivala uz prigodan tekst Ljubivoja Ršumovića i Gordana Mihića, podnet je Predlog Skupštini grada Beograda 5. 7. 2019. godine, da se donese odluka da Dečji kulturni centar Beograda ponese ime „Donka Špiček“.

U zaglavlju predloga na predlog Pisarnice Grada piše: za predsednika SDB gospodina Nikolu Nikodijevića.

U međuvremenu, događale su se Radosti, Festival pesama za decu Beogradsko proleće, koje je obnovljeno na inicijativu Donke Špiček, reprizirane su antologijske serije Darka Bajića i Gordana Mihića „Sivi dom“, „Zaboravljeni“, bilo je na stotine programa a sve manje spominjanja ovih događaja.

Na parastosu Bati Živojinoviću nevaspitano sam prišao gospodinu Nikodijeviću i zamolio da se „predmet“ stavi na razmatranje: „Ona je to zaslužila. Videću“, bile su reči predsednika.

Donka Špiček sahranjena je nekoliko dana kasnije i u Aleji zaslužnih građana. Našla je mir pored mnogih njenih prijatelja i saradnika: Milana Vukosa, Raše Popova, koji je na metar od Donke, Bate Živojinovića, Milene Dravić, Gage Nikolića, Mande, Glogija i velikog umetnika naše estrade Šabana Šaulića.

Na parastosu, prošle godine, osim popa i mene nije bilo nikog i slovima nikog. Zaboravljena od najbližih saradnika pa i od direktora DKCB prof. mr Dragana Marića, koji je u ime DKCB poslao opširan tekst a ja citiram samo kraj, zaveden pod brojem 264 od 26. 3. 2019. godine: „Uspešan rad Donke Špiček na polju kulture za decu i mlade napravio je čvrste temelje za razvoj kulture budućih generacija i zato predlažemo da se Dečjem kulturnom centru Beograda, kao instituciji kulture od posebnog značaja za grad Beograd, pridoda ime Donka Špiček.“

Burna su vremena. Predsedništvo grada verovatno ima preča posla nego da dodeljuje nazive ulicama, trgovima i ustanovama. Ali, da li radi toga prestaje da važi sećanje na nekog ko je postojao i stvorio briljantne radosti ovom napaćenom narodu.

Autor je filmski kritičar, brat Donke Špiček