Sedmica-dve od mesec dana

Verujem da ne govorim samo u svoje ime kada kažem da, iako trenutno nisam na srpskom tlu, imam državljanstvo jedne zemlje, one u kojoj živim od rođenja, u kojoj sam zaposlen i u kojoj plaćam poreze i doprinose – državljanstvo Republike Srbije.

Isto tako verujem da ne govorim samo u svoje ime kada kažem da razlog mog odlaska iz zemlje nije relevantan. Jednostavno, kao i mnoge druge državljane Srbije, najsmešniji virus u istoriji čovečanstva zatekao me je u inostranstvu.

U opštem haosu i beznađu, od vlasti iz matice stiže jasna poruka – gastarbajteri unose virus u Srbiju! Gastarbajteri – kvalifikacija koja se odnosi na sve ljude koji imaju srpsko državljanstvo i koji u ovom trenutku nisu u zemlji.

Jedna reč za stotine hiljada ljudi, od kojih su neki bili primorani da napuste zemlju da bi otišli na lečenje, stručno usavršavanje, posao, ili nisu bili primorani i jednostavno su otišli na odmor. U svakom slučaju, ti ljudi imaju srpsko državljanstvo i pravo da se vrate u svoju zemlju.

Umesto pomoći, ili barem reči utehe, ili barem ćutanja, vlast u Srbiji optužuje te ljude za saučesništvo pri izvršenju krivičnog dela (širenje zaraznih bolesti, član 249 Krivičnog zakonika).

Ambasade i konzulati Republike Srbije u inostranstvu na svoje sajtove postavljaju obaveštenja kojima se gastarbajteri pozivaju da se, u skladu sa preporukom Ministarstva, ne vraćaju u (svoju) zemlju. Doduše, iz nekoliko zemalja (ne zna se na osnovu kog kriterijuma su odabrane baš te) organizovan je prevoz gastarbajtera – onih koji unose virus u Srbiju.

Tada je posebno naglašeno da je prevoz besplatan, što svojim gastarbajterima nisu obezbedile ni mnogo bogatije zemlje. Kako su ti ljudi dočekani? Gde su dalje sprovedeni? U kojim uslovima ih drže? To nisu pitanja o kojima vlastima naklonjen novinar u Srbiji razmišlja ili, ne daj bože, nekome ih postavlja.

Organizovanje povratka iz drugih zemalja, među kojima je i Italija,  jednostavno se i ne pominje. Baš kao što se ne pominje broj srpskih državljana u tim zemljama i uslovi u kojima žive više od mesec dana.

Umesto toga, kao dokaz da su optužbe matice bile osnovane, objavljuje se vest da je zaražen garnizon vojske Srbije koji je dočekivao gastarbajtere.

Da li je možda neko od tih vojnika iz Valjeva ili je neko od njihovih poznanika boravio u Valjevu početkom marta? Pretpostavljam bi postavljanje tog pitanja bilo – širenje panike.

U Italiji je krajem marta iz konzulata javljeno da će autobuski prevoz biti najverovatnije organizovan „za sedmicu-dve“. Uz obaveštenje, kao pretnja je izneta informacija da će oni koji prihvate ponudu, morati da provedu 28 dana u karantinu na otvorenom u Moroviću.

Sve to gotovo u tajnosti, bez zvaničnog obaveštenja na sajtu ambasade ili konzulata. Jedino novo obaveštenje na tim sajtovima je poziv za donacije u evrima, dolarima ili švajcarskim francima, za borbu protiv najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva. Ko ne želi da bude gastarbajter i izvršilac krivičnog dela, može da donira i postaće državljanin Republike Srbije na privremenom boravku u inostranstvu.

Autor je asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, još uvek na studijskom boravku u Torinu