Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu povodom Dana ljudskih prava: Poziv na delovanje i suzbijanje govora mržnje

Ovaj virus izaziva globalnu epidemiju kojoj danas svedočimo – epidemiju govora mržnje, kako na internetu, tako i van njega. Ona se manifestuje na naslovnim stranama novina, u političkim govorima, na sportskim događajima, u učionicama, pa čak i unutar porodičnih domova. Ovaj rastući talas netrpeljivosti nesrazmerno pogađa žene, mlade, Rome, izbeglice i sve one koji se doživljavaju kao „drugačiji“.

Od grafita koji veličaju ratne zločince i diskredituju političke protivnike do onlajn kampanja usmerenih protiv marginalizovanih grupa – ni Srbija nije imuna na razornu moć govora mržnje.

Digitalni svet i društvene mreže dodatno pojačavaju domet i pogoršavaju negativan uticaj govora mržnje. Istraživanja ukazuju na sumornu stvarnost: nasilni i mizogini sadržaji sve više se normalizuju među mladima, utičući na oblikovanje stavova u školama i zajednicama. Ako se ne preduzmu mere, ovaj digitalni talas može imati razorne posledice u stvarnom životu.

Tehnološki napredak u oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije može dodatno produbiti podele u društvu. Ovakva realnost nas upozorava na hitno rešavanje etičkih pitanja vezanih za tehnologiju, kako bi ona služila ljudima, a ne ugrožavala ih.

Savet Evrope je decenijama na čelu borbe protiv govora mržnje u svim njegovim oblicima. Kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i presude Evropskog suda za ljudska prava, Savet Evrope pruža čvrst okvir za rešavanje problema govora mržnje. Čak je i prva definicija govora mržnje potekla od Saveta Evrope i ta definicija, sadržana u Preporuci iz 2022. godine, i danas služi kao globalni reper za rešavanje ovog pitanja. Savet Evrope pruža ključne smernice državama članicama za rešavanje uzroka govora mržnje i kroz mere kao što su podizanje svesti, obrazovanje, različite obuke, kao i korišćenje alternativnih narativa.

Savet Evrope u Srbiji već 22 godine neumorno radi na suzbijanju govora mržnje i promociji kulture tolerancije. Brojne su inicijative u ovoj oblasti, među kojima:

– Kampanje Blokiraj mržnju, podeli ljubav i Pokret protiv govora mržnje, koje osnažuju mlade da prepoznaju i suzbijaju govor mržnje, pretvarajući ih u aktivne zagovarače promena.
– Obrazovanje o ljudskim pravima i digitalnoj pismenosti, koje se integriše u školske programe, pružajući mlađim generacijama alatke za promociju dijaloga i suzbijanje diskriminacije.
– Pravne reforme, poput Zakona o zabrani diskriminacije u Srbiji, koji su uz podršku Saveta Evrope ojačali mehanizme za suzbijanje govora mržnje.
– Kreativne inicijative mladih, od oslikavanja murala do hakatona, koje promovišu dijalog i inkluziju na inovativne načine.

Ove godine, Savet Evrope obeležava 75. godišnjicu postojanja, ali i isto toliko godina pune posvećenosti ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava. Inicijative Saveta Evrope u Srbiji šalju jasnu poruku: postoji nada za budućnost u kojoj se različitost slavi, a za mržnju nema mesta. Ali ta vizija zahteva kolektivni napor – od nastavnika, roditelja, medija i javnih ličnosti do svakog od nas.

Govor mržnje možda jeste rasprostranjen, ali nije nezaustavljiv. Samo udruženim snagama se možemo suprotstaviti ovoj pandemiji i graditi Srbiju u kojoj su tolerancija i inkluzija temelj zajedničke budućnosti. Iskoristimo ovaj trenutak da izgradimo društvo koje pruža sigurno utočište za sve ljude koji žive u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.