Krajem prošle godine predsednik Srbije je zapretio ministrima da ih očekuje ozbiljno preispitivanje njihovog učinka, da će biti ocenjivani i da će oni sa lošim ocenama biti smenjeni. Nedeljama nakon toga bili smo svedoci ispovedanja članova vlade koji su „kritički osvrt“ na svoj dotadašnji rad završavali konstatacijom da predsednik nije na njih mislio kada je prozivao loše momke (i devojke) i uverenjem da su zaslužili, ako ne odličnu, onda bar prelaznu ocenu.
Najviši stranački organi vladajućih partija su visokim ocenama odmeravali doprinos svojih ministara u radu „socijalno i nacionalno odgovorne vlade“ i veličali ostvarene rezultate. Na kraju je presednik Vlade Cvetković izrazio svoje zadovoljstvo radom svojih kolega i čistom peticom ocenio rad Vlade. Tadić nakon toga, do danas, ništa nije rekao… Zaključak je jasan – vladajuća koalicija je potpuno zadovoljna svojim radom!
Naravno, ima i onih koji misle drugačije. Pre svega opozicija, ali to je opšte mesto, jer nigde na svetu nema opozicije koja hvali vlast, čak i kad ona radi jako dobro. Specifičnost naše opozicije je u tome što su takoreći juče bili u prilici da kao vlast pokažu svoje znanje, poštenje i patriotizam, a ono što su dokazali ne navodi na zaključak da bi na vlasti bili bolji od aktuelnih. Zato bih ukazao na nezadovoljstvo nekih drugih, uveren sam, važnijih arbitara dosadašnjeg rada Vlade Srbije.
Svetska banka je nedavno zapretila da ova vlada ne može da očekuje nove kredite zato što nije iskoristila gotovo jednu milijardu evra već odobrenih povoljnih zajmova. Ne, nije ministarska štedljivost uzrok ove nesvakidašnje situacije. Pre će biti da je u pitanju neznanje kod jednih i sklonost korupciji kod drugih. Ogroman novac koji bi pokrenuo izgradnju infrastrukture, što bi pokrenulo neke grane naše privrede i podiglo konkurentnost naše države, zaglavljen je, mahom, zbog nepoštovanja procedure koja obezbeđuje njegovo korišćenje. Procedura se ne poštuje, jer bi njeno dosledno sprovođenje sprečilo mogućnost da te velike i važne poslove od najvišeg državnog interesa dobiju prijateljske i pobratimske firme, koje su poznate po tajnom sponzorisanju partija i partijskih čelnika. Zato ne čudi slučaj mosta „Gazela“, čija je bezbednost maksimalno ugrožena, iako je povoljan kredit za njegovu sanaciju odobren pre godinu dana, jer nije dogovoreno za koga će biti raspisan tender. To je razlog kašnjenja mnogih mostova, obilaznica, deonica, pruga, to što se ne zna čiji će brkovi i džepovi da se omaste!
MMF je takođe nezadovoljan, jer Vlada ne poštuje ono što je sama sa njima ugovorila. Kabinet je obećao smanjenje javne potrošnje, racionalizaciju broja zaposlenih i kontrolu troškova, a u zbilji je u novom budžetu za preko deset milijardi dinara povećan rashod za plate, dok smanjenje broja zaposlenih nije ni započeto. Naprotiv, profesionalni sejači optimizma obećavaju septembarsko povećavanje plata i penzija, koje će biti posledica munjevitog prolećnog izlaska iz krize, što je izvesno koliko i da na dan Svetog Trifuna na vrbi rodi grožđe.
Guverner Narodne banke redovno pokazuje zabezeknutost nad potezima Vlade i samo ga nužna konzervativost funkcije koju obavlja sprečava da snažnije zakuka nad našom sudbinim.
Poslodavci, bilo da su u društvu Privrednik, Srpskoj asocijaciji menadžera ili Uniji poslodavaca Srbije, ne nalaze reči pohvale za rad ministarske bratije (i sestrinstva). Nezadovoljni, svako sa svog aspekta, svakodnevno podsećaju da su uslovi poslovanja gori nego ikada u mirnodopskom delu srpske istorije, da su nameti na plate najveći u Evropi, verovatno i na svetu, da se građevinska dozvola čeka u proseku godinu dana, provereno najduže na svetu…
Da u Srbiji ima ozbiljnih sindikata, i oni bi bili nezadovoljni ovom vladom, jer je njime nezadovoljno i ovo što se danas zove sindikatom, a sindikat nije.
Konačno, nezadovoljno je i nekoliko miliona garđana Srbije. Razlozi su brojni. Obećane akcije javnih preduzeća imaju pedeset puta manju vrednost nego što im je pred izbore obećano, nema ni naznake zapošljavanja dve stotine hiljada ljudi, što je takođe predizborno obećanje. Čuveni kragujevački Fijat nikako da startuje, mada su Italijani uplatili sto miliona evra, naravno na račun svog preduzeća, a ne u budžet Srbije, gas nikada neće pojeftiniti, a najgore gorivo u Evropi plaćamo najskuplje. Vlast baca pare na sumnjive, nepotrebne vakcine, a u bolnicama nedostaju osnovni lekovi i potrošni materijal. Hiljadu loših primera, ni jedna utemeljena nada… Jedino je izvesno da će uskoro doći proleće, ali to čak ni u Srbiji ne zavisi od Vlade.
Šta da se radi? Najavljena rekonstrukcija Cvetkovićevog kabineta može biti plodotvorna samo ako za sobom nosi i kopernikanski obrt u radu te nove, manje, efikasnije vlade. Ako se to ubrzo, odmah, ne desi, ući ćemo u najtežu krizu nakon bombardovanja 1999. godine, a to će na vlast dovesti one koji su nas već vodili kroz sve nesreće devedesetih godina prošlog veka. Želite li još jedan krug pakla?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
