Seljak ne može da radi od kuće

Prošlo je već dve nedelje od uvođenja vanrednog stanja. Na televizijama svaki dan su vanredne konferencije za štampu, govori se o nekakvom italijanskom scenariju. Najavljuju se nove zabrane kretanja.

Gotovo niko ne govori niti piše kako živi narod u unutrašnjosti Srbije južno od Beograda. Topola odoleva „koroni“ i to je dobra vest, ali Topola i druge opštine su primile veliki broj ljudi što iz gradova što iz inostranstva.

Svako ko je imao neku kuću ovde danas je tu sa nama i verovatno od bombardovanja nikada nije bilo više ljudi u samoj opštini.

Nemamo još uvek zaraženih, ali ako se ovako nastavi, nama „korona“ i ne treba jer i bez nje smo u ozbiljnom problemu. Opština koja ima više od 5.000 hektara pod voćem i vinogradima, ponos Šumadije, pada na kolena. Seljaci već pogođeni mrazem i snegom sumiraju razmere štete na kajsiji i breskvi.

Zbog naloženih mera zabrane kretanja ne mogu angažovati sezonske radnike, a samo sa svojom radnom snagom iz kuće ne mogu uraditi mnogo. Zabrana kretanja vikendom od 15h je donela astronomske kazne gazdinstvima koja su prevozila sezonske radnike.

Potpuno nerazumno su zatvorene zelene pijace, što je trenutno najveći udar na povrtare.

Topola je to bila lepo uredila da svaka druga tezga radi, da se nosi zaštitna oprema i da se ulazi organizovano na pijacu, ali sve je to džabe. Zabrana, policija kontroliše i kraj. Samo da mi neko objasni kako je veća mogućnost zaraze na otvorenoj pijaci nego u zatvorenom marketu…

Seljaci koji su uložili novac u plastenike i proizveli zeleniš kome sada da prodaju i gde? Ozbiljno su ekonomski ugroženi. Apelujem na beogradske vlasti da shvate da Srbija nije samo Beograd.

Svaki dan gledamo kako se penzionerima u Beogradu pakuju paketi pomoći, pa da li još negde u Srbiji ima penzionera kojima treba pomoć ili je to samo u Beogradu… Zašto se u karantin ne stave gradovi koji su žarišta virusa a puste se opštine koje su poljoprivredne a nemaju nijednog zaraženog da funkcionišu i da radimo jer na selu, gospodo, ne može se organizovati „rad od kuće“.

Molim predsednika države da ne uvodi totalnu zabranu kretanja jer to bi za nas bila „klinička smrt“. Kažu mi komšije, moji Šumadinci, da je celodnevna zabrana kretanja na dve nedelje za poljoprivrednike neizdrživa. Molim da se to shvati i razume jer „korona“ će proći, ali posledice koje će indirektno ostaviti biće nemoguće nadoknaditi.

Zbog toga još jednom molim nadležne da sagledaju specifičnost situacije u kojoj se nalazimo i da nam pomognu. Nikakav novac ne tražimo već samo razumevanje da radno sposobno stanovništvo na seoskom području može da se kreće u polju i voćnjacima od pet do 20h.

Da dozvole za kretanje daje lokalna policija ili opštinski štab za vanredne situacije na nosioca gazdinstava. Potvrda izdata u jednoj opštini da važi i za drugu jer nam sezonski radnici većinom dolaze sa strane. Ako je potrebno, da se izvrši testiranje svakog sezonca i da to bude prioritet u ovakvim opštinama. Zahvaljujem.

Autor je predsednik Skupštine opštine Topola