Semaforska školska godina

Na samom početku „semafor“ školske godine činilo se kao da će biti bolja od prethodne.

Skoro sve škole u Srbiji prvog septembra bile su na „zelenom talasu“, međutim od 13. IX odluka Tima za praćenje i koordinisanje preventivnih mera je da se u sedmom i osmom razredu na teritoriji 40 opština primenjuje drugi – žuti model praćenja nastave koji predstavlja kombinovani metod rada.

Resorno ministarstvo, od samog početka, insistira da prosvetni radnici na roditeljskim sastancima i časovima odeljenjskih zajednica govore o neophodnosti i značaju vakcinisanja dece starije od 12 godina, zanemarujući činjenicu da nisu svi spremni da ubeđuju nekoga u nešto u šta i sami ne veruju.

Zagovaranje obavezne vakcinacije zdravstvenih i prosvetnih radnika već par meseci podiže buru u javnosti koja je, kao i obično, podeljena iz mnogo objektivnih i subjektivnih razloga.

Prošle nedelje škole su dobile dopis da svi nastavnici i profesori, vakcinisani ili nevakcinisani, moraju sve vreme, dok traje nastava, da nose zaštitne maske.

Metafora semafora nagovestila je da jednog puta neće biti i da će biti mnogo raskrsnica na kojima se neće znati da li da skrenemo desno, levo ili produžimo pravo.

Uostalom, ko može da garantuje da će semafori raditi besprekorno?! Šta ukoliko često bude trepćućeg žutog svetla koje se tretira kao nepostojanje signalizacije?!

Mnoga pitanja ostaju da vise u vazduhu. Ono što većina zna je ko će voziti automobile, a ko će biti pešaci – na trotoaru, na ili van pešačkog prelaza.

Saobraćajaca neće biti jer niko ne namerava da preuzme odgovornost. A i čemu saobraćajci na raskrsnicama kada postoje semafori?!

Boja, oblik veličina svetala semafora određena su standardima.

Zanimljivo je da postoje i obrazovni standardi koji pokazuju postignuća učenika, usvajanje novih znanja i veština koje bi đaci trebalo da savladaju na kraju završenog razreda.

Školski semafor služiće da reguliše realizaciju nastave.

Ne zaboravimo da je semafor svetlosni uređaj.

Koliko i da li će uopšte biti svetla negde u junu 2022. godine, zavisi od nastavnika, đaka i njihovih roditelja. Veštačko svetlo ćemo, uglavnom, imati sve vreme, ali šta će biti sa onom pravom, iskonskom svetlošću koja bi trebalo da osvetli put u budućnost.

Prisetimo se pesmice Ivice Vanje Rorića, hrvatskog pesnika za decu, koju smo mi – odrasli učili kao mali, pesmice koju i dan-danas deca uče u vrtićima:

Semafor

Čas je crven, čas je žut,
Čas je vedar, čas je ljut.

Prvo oko znači: Stoj!
Da ne bude poslije joj!

Drugo oko znači: Pazi!
Može nešto da te zgazi.

Treće znači: Sretan put!
Ne zamjeri što sam ljut!

Pesma je lepa, poučna i lako se pamti, ali život nije pesma: pa će biti čas ovako, čas onako; kada bude bilo STOJ, biće JOJ; od stalnog upozoravanja da budemo svi na oprezu, osećaćemo se pregaženo; ovaj naš semafor nema emocije i ne može da se ljuti, ali mi ćemo biti ljuti jer ćemo, na kraju, poželeti srećan put deci u sledeću školsku godinu pitajući se koliki prtljag znanja će poneti sa sobom.

Autorka je profesorka engleskog jezika.