Senka nad „Žutim Bujketom“

Ne samo da nije emitovan prilog sa ovog skupa, koji već nedeljama zaokuplja pažnju javnosti, već ni jednom rečju nije naznačeno da je on održan. Setio sam se Lorda Nortklifa, prvog magnata štampe u V. Britaniji, koji je živeo i radio u drugoj polovini 19 i početkom 20 veka, koga su još nazivali „Napoleonom štampe“, i njegove čuvene izreke: „Snaga štampe nije samo u tome šta objavljuje, već i u tome šta ne objavljuje“.

Sve što je Nortklif tada rekao za štampu važi danas i za ostale medije, posebno za one koje se rukovode poznatom izrekom da „ono što nisu objavili nije se ni desilo“. A desilo se. Sergej Trifunović je pred zgradom Filozofskog fakulteta u Beogradu ponovio jedan od prethodnih zahteva građanskog protesta za smenu Dragana Bujoševića, generalnog direktora Radio-televizije Srbije i Nenada LJ. Stefanovića, urednika Informativnog programa RTS-a jer, kako je rekao u otvorenom pismu ovoj dvojici, „svaki dan umesto činjenica emituju na javnom medijskom servisu laži i klevete predsednika Srbije Aleksandra Vučića“.

Odgovor na pitanje zašto se Dragan Bujošević (koga je Aleksandar Vučić apostrofirao kao „žuti“ generalni direktor RTS-a, aludirajući na bliskost sa Demokratskom strankom, nakon čega su ga prorežimski mediji nazvali i „Žuti Bujke“) nije do sada povukao sa pozicije prvog čoveka javnog medijskog servisa, i time koliko – toliko uklonio senku sa svoje prethodne uspešne novinarske karijere, je pohlepa. Iako je polovinom januara ove godine sticao uslov da sa navršenih 65 godina ode u starosnu penziju, on to nije uradio, već mu je Upravni odbor RTS-a na lični zahtev sporazumno produžio radni odnos za šest meseci i tako ga ostavio u fotelji generalnog direktora, koja je veoma dobro plaćena.

Bujošević i Stefanović nisu ni trepnuli na podršku akademske zajednice građanskim protestima, posebno koja je došla sa Fakulteta političkih nauka (koji su oni završili) prvo od nastavnika i saradnika a zatim i od studenata ovog fakulteta. „Program studija na Fakultetu političkih nauka počiva na vrednostima koje su dovedene u pitanje: demokratiji, građanskim i političkim slobodama, uljudnom dijalogu s neistomišljenicima, nezavisnosti institucija, podeli vlasti i slobodi medija“…….“ U ovom trenutku, potrebno je da se oglasimo i sačuvamo ugled institucije i profesionalni integritet kako bismo čiste savesti izlazili pred studente i predavali ono što predajemo. Smatramo da je potrebno da, zajedno sa ostalim građanima i građankama, štitimo građansko i profesionalno dostojanstvo. Nadamo se da će nam se u tome pridružiti i ostale koleginice i kolege iz akademske zajednice“, istaknuto je, između ostalog, u saopštenju profesora Fakulteta političkih nauka, među kojima su Ratko Božović i Neda Todorović, redovni profesori u penziji, koji su predavali Bujoševiću i Stefanoviću dok su bili studenti. A današnji studenti FPN su ovako ocenili rad svojih starijih kolega: „Svakog dana nas lažete putem javnog servisa koji ste prisvojili zarad svojih ličnih interesa. Jedan čovek sa svojim partijskim poslušnicima oduzeo nam je pravo da znamo sve“. Ovakva konstatacija ima svoje uporište i u stavu Čedomira Čupića (redovnog profesora FPN u penziji, bio član Saveta za borbu protiv korupcije i predsednik Agencije za borbu protiv korupcije i govornika na pretposlednjem protestu građana) kada je pre oko dve i po godine izjavio za portal „Ekspres“: „Mislim da je profesija u krizi, bar kroz ono što pratim i što se sada objavljuje u velikom procentu se može reći da je stanje katastrofalno. Mediji su izgubili unutrašnju i profesionalnu samostalnost. Ja nikada nisam govorio da su mediji nezavisni jer ne može da bude nezavisan neko ko dobija određena finansijska sredstva, ali ima nešto što se zove sloboda da o svemu pišete, a druga stvar jeste da poštujete novinarske standarde. Visoki profesionalac je onaj koji je slobodan da obavesti o onome što je značajno za javnost, da ne guši javnu scenu nebitnim stvarima i u tome se novinar razlikuje od nekog drugog građanina. Uz visoke profesionalne standarde, od istine i tačnosti, pa nadalje.“

Međutim, Bujošević i Stefanović nisu jedini koji su profesionalne standarde podredili ličnim interesima. Novija medijska scena je bogata ovakvim primerima a uzrok se može tražiti i u predispoziciji žitelja na ovim prostorima ka podmitljivosti. Naime, još je Evlija Čelebija, čuveni turski putopisac, putujući po Šumadiji opisao njenog žitelja kao visokog, hrabrog, gostoprimljivog i na kraku podmitljivog. A upravo je podmitljivost najveća rak rana Srbije, koja je poslednjih godina metastazirala, i protiv koje su njeni građani ustali u protestima.

Autor je diplomirani politikolog – novinar