Priliv krupnog kapitala iz Kine i drugih azijskih i bliskoistočnih zemalja radi finansiranja velikih infrastrukturnih projekata postali su atraktivni za političke elite u Srbiji nakon globalne finansijske krize.
Vladajuća elita uložila je mnogo truda da olakša priliv kineskog kapitala kako bi napunila budžet prodajom prezaduženih preduzeća u državnom vlasništvu, te kupila socijalni mir i održala privid zaposlenosti domaće radne snage, a sebe legitimisala pred domaćom javnošću, odnosno biračima.
Ovaj napor podrazumevao je prilagođavanje okruženja i pravnog okvira investitorima, pa čak i suspendovanje Ustava i zakona Srbije, kao i brojne druge ustupke na račun građana i lokalnih zajednica.
Fabrika Linglong u Zrenjaninu je odličan primer kako vladajuća politička elita utire put kineskim investitorima na štetu države i njenih građana. U trenutku kada je sklopljen sporazum o izgradnji fabrike guma, Vlada Srbije je sa kineskom vladom potpisala sporazum o socijalnoj sigurnosti 2018, koji je kasnije ratifikovala Narodna skupština.
Tim sporazumom se kineski poslodavci oslobađaju plaćanja poreza i doprinosa za penzijsko i osiguranje u slučaju nezaposlenosti za kineske državljane na radu u Srbiji. Drugim rečima, kineske kompanije ne doprinose republičkom budžetu, a domaće zakonodavstvo o radu se ne primenjuje na kineske radnike u Srbiji čime je stvorena neka vrsta eksteritorijalnosti. Davanje subvencija moćnim multinacionalnim kompanijama je primer loše i koruptivne prakse koja se primenjuje godinama unazad.
U slučaju Linglong, država je kompaniji poklonila 96 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta i obezbedila podsticaj u iznosu od 75,8 miliona evra. Povrh toga, Grad Zrenjanin je 2020. godine platio 400 miliona dinara beogradskoj kompaniji „Milenijum tim doo“ za uklanjanje mina iz Drugog svetskog rata sa zemljišta na kome je predviđena izgradnja fabrike Linglong.
Isplate je vršio grad uprkos činjenici da je zemljište predviđeno za deminiranje već pripadalo Linglongu. Ostaje sumnjivo da li je pomenuta kompanija uopšte bila ovlašćena da obavlja poslove deminiranja u Srbiji, ili samo u susednoj Bosni i Hercegovini.
Domaća preduzeća u sprezi sa vladajućom političkom elitom angažuju se na infrastrukturnim projektima kao podizvođači zaobilazeći tenderske procedure, kao što je to slučaj sa preduzećem EkoGradnja doo Zrenjanin koje obavlja asfaltiranje fabričkog kruga Linglong. Da stvar bude još gora, vlasnik preduzeća je na nezakonit način došao u posed parcela u industrijskoj zoni koje nekolicina meštana Zrenjanina potražuje po osnovu restitucije, zbog čega se vodi spor pred nadležnim sudom.
Radovi na izgradnji fabrike guma se često izvode bez odgovarajućih građevinskih dozvola ili studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine i u suprotnosti sa bezbednosni protokolima. Iako nema nadležnost da izdaje građevinske dozvole, Grad Zrenjanin je do sada izdao nekoliko nezakonitih građevinskih dozvola za izgradnju objekata u okviru kompleksa fabrike guma.
Pokrajinski građevinski inspektor je utvrdio da je osam objekata u okviru kompleksa ukupne površine od 47.000 kvadratnih metara bespravno izgrađeno i preporučio da se nelegalni objekti sruše. Grad Zrenjanin nije postupio po rešenju pokrajinskog inspektora uz obrazloženje da to nije u njihovoj nadležnosti!
Nezakonitom delovanju treba dodati i činjenicu da su na izgradnji jedne od najvećih fabrika guma u Jugoistočnoj ??Evropi delom radili vijetnamski radnici za koje je potvrđeno da su žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.
Eksploatacija radnika je ne samo krivično delo, već i rizičan posao budući da proizvodi iz fabrike Linglong i drugih kineskih kompanija možda neće naći put do tržišta EU iz razloga što je Evropski parlament 9. juna 2022. usvojio rezoluciju o zabrani uvoza robe proizvedene prinudnim ili dečijim radom.
Govoreći o teškom slučaju vijetnamskih radnika srpski ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović, priznao je da postoji problem, ali okrivio je radnike, izjavivši da su dobro plaćeni i da bi mogli da nađu bolji smeštaj.
Predsednica vlade Ana Brnabić je pisanja medija o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije protumačila kao organizovani napad na fabriku Linglong onih koji se protive kineskim ulaganjima, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je: „Šta hoćete, da uništimo investiciju od 900 miliona dolara. Gledaćemo da pomognemo i vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću.“
Politička podrška Vlade Srbije kineskom investitoru ogleda se i u odluci da se izgradnja fabrike Linglong proglasi za projekat od nacionalnog interesa i tako uskrati građanima informacije u vezi sa sadržajem sporazuma sa kineskom vladom i realizacijom projekta. Nedostatak transparentnosti u vezi sa kineskim investicijama i zajmovima izazvao je posebnu zabrinutost, kao i propusti investitora da izvrše procenu uticaja na životnu sredinu i društvo.
U toku 2020. i 2021. godine, republički organi i organi lokalne samouprave uz podršku policije i radnika obezbeđenja onemogućili su zainteresovane građene i grupe aktivista da prisustvuju diskusiji o uticaju fabrike guma na životnu sredinu ili ostvare javni uvid u Nacrt prostornog plana za koridor auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Imajući na umu industrijsko zagađenje u Smederevo i Boru koje je ugrozilo javno zdravlje, postoji opravdana bojazan lokalnog stanovništva da će fabrika guma negativno uticati na životnu sredinu, rezervat prirode Carsku Baru, javno zdravlje, kao i prehrambenu proizvodnju u Vojvodini.
Ne obazirući se na strahove građana, gradska vlast je donela odluku da odobri manjkavu studiju procene uticaja na životnu sredinu, iako to nije u njihovoj nadležnosti.
Servilnost političke elite prema stranom investitoru se ogleda i u tome da Grad Zrenjanin kroz javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija usmerava novac za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.
Ovakvi postupci nedvosmisleno pokazuju da je lokalnim i republičkim vlastima važnije vodosnabdevanje fabrike guma Linglong od snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom, koje u Zrenjaninu nema već 18 godina.
Primer izgradnje fabrike guma je samo vrh ledenog brega i ilustracija za čitav niz koruptivnih i kriminalnih radnji koje se vrše uz aktivnu pomoć i-ili podršku političke i ekonomske elite u Srbiji. Nasuprot državi, udruženja građana, poput Građanskog preokreta i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), reagovala su na niz nezakonitih radnji i podnela su nekoliko krivičnih prijava za gradnju bez građevinske dozvole, tužbu Upravnom sudu protiv Grada Zrenjanina za nezakonito odobrenje ekološke studije.
Pošto se po prijavama udruženja građana često ne postupa ili se u skladu sa načelom oportuniteta donose male novčane kazne, poruka koja se šalje stranom investitoru jeste da mu se isplati da eksploatiše resurse zarad profita zaobilazeći propise i neometano zagađujući životnu sredinu te ugrožavajući zdravlje građana Srbije, budući da za to ne snosi posledice i krivičnu odgovornost.
Autorka je viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.