Šest načina kako drveće unapređuje kvalitet života

Zrelo gradsko drveće biva zamenjeno mlađim koje se, zbog sredine koja ga okružuje, muči da razvije koren ili ga u opšte i ne razvije. Imajući u vidu da gotovo 80% ljudske populacije živi u gradovima sada nam je, više nego ikada, potrebno gradsko drveće i gradsko zelenilo.

PREČIŠĆAVA NAM VAZDUH

Drveće iz vazduha apsorbuje ugljendioksid koji se pretvara u celulozu i, u tom obliku, skladišti u deblima, granama i listovima. Sadnja drveća ostaje jedno od najjeftinih, najisplativijih načina za uklanjanje ugljendioksida iz atmosfere. Jedno zrelo drvo može da apsorbuje 21,6 kilograma ugljendioksida godišnje i oslobodi kiseonika dovoljno za dva ljudska bića. Ovo je od velikog značaja u urbanim područjima, gde je nivo kiseonika manji za najmanje 6%. Istraživanja su pokazala da je, u ulicama koje imaju drvorede, 60 odsto manje čestica iz izduvnih gasova. Povećanjem pokrivenosti krošnjama drveća od 10 odsto, količina „prizemnog“ (štetnog) ozona se smanjuje za 3 do 7 odsto.

POBOLJŠAVA NAM ZDRAVLJE

Drveće ima pozitivan uticaj na smanjenje raka kože, astme, hipertenzije i bolesti povezanih sa stresom. Naime, ono služi kao filter zagađenog vazduha, sprečava stvaranje smoga, obezbeđuje senke kao zaštitu od sunčevog zračenja i pruža atraktivno, smirujuće okruženje. Drvo je, u stvari, „terminator“ zagađujućih materija koji, na njihovom uklanjanju, radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Pored toga, drveće smanjuje buku u gradovima jer predstavlja efikasnu barijeru koja apsorbuje zvuk.

Potpomaže biodiverzitetu pružanjem prirodnih staništa za ptice, šišmiše, veverice, insekte, druge biljke, gljive i mahovine. Spisak je veoma dugačak. Sve što jedno drvo može da uradi je, jednom rečju, neprocenljivo.

ŠTITI NAS OD POPLAVA

Jedno zrelo lišćarsko drvo može da, na dnevnom nivou, apsorbuje 450 litara vode kroz svoj koren, a zadržava kišnicu na površini listova. NJihov koren takođe sprečava eroziju tla i usporava oticanje prekomerne vode u drenažne mreže naših gradova. Pokrivenost drvećem od 5 odsto u gradovima smanjuje oticanje padavina za 2 odsto. Da li to može da uradi i beton?

HLADI NAS

Pazite sada, pored toga što apsorbuje padavine, drveće ima još moći! Jedna od tih moći je ta da apsorbovanu vodu, putem evapotranspiracije, oslobađa u vidu vodene pare sa površine listova, što dovodi do efekta hlađenja. Drveće smanjuje temperaturu i putem senke koju prave njihove krošnje. Sve u svemu, zanimljiv podatak je taj da jedno zrelo drvo ima isti efekat kao 10 sobnih klima uređaja, koji rade 20 sati bez prestanka!

ŠTEDI NAM

Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da svaka funta koja je potrošena na sadnju drveća uštedi sedam funti, što bi na godišnjem nivou značilo uštedu od ukupno 2,1 milijardu funti. Na našu žalost, ustanove kod nas, očigledno, ne znaju da takve informacije uopšte postoje i da su od značaja. Na postavljeno pitanje na ovu temu dobijen je odgovor, citiram, „Nismo se bavili time, ali je jako zanimljiva tema i moracemo da počnemo da se bavimo“. Gradsko drveće može čak i da poveća vrednost nekretnine za od 5-15%, ako se nekretnina nalazi u ulici sa prelepim drvoredima zrelog drveća.

ČINI NAS LEPŠIM I BOLJIM

Nas, ljudska bića, privlači lepota prirode. Drveće utiče na smanjenje nivoa kortizola (hormon stresa) u krvi, što znači da smo, kada smo okruženi drvećem, pod manjim stresom i manje anksiozni. Takođe, veća je verovatnoća da će se, kada izađemo napolje i ukoliko smo okruženi prelepim prizorima zelenila, u nama probuditi želja da se bavimo fizičkim aktivnostima. Istraživanja su pokazala da drveće ima uticaj čak i na smanjenje stope kriminala zbog terapeutsko smirujućeg uticaja zrelih stabala.

Kada bi drveće moglo da proizvede WiFi, sigurno bi ga, svuda po gradu, sadili, kao „ludi“, ali ono samo proizvodi kiseonik, element koji je neophodan za opstanak cele naše planete.

Dajte da mi budemo ti koji ćemo da posadimo više, nego što oni mogu da poseku!