Šest primera otimanja grada

Kao izabrani predstavnik građana, upravo bi njegov zadatak trebalo da bude kočnica i kontrola da se interes pojedinaca ne bi stavljao ispred i na uštrb javnog interesa. To bi značilo da mu je od ključnog značaja kakvo je to gradilište, šta gradimo, za koga, sa kojim ciljem, šta imaju građani od toga i koja je cena koju ćemo platiti?

U dosadašnjem iskustvu videli smo da ova brza traka sprovođenja projekata znači da se podobnim investitorima ustupa bukvalno sve kako bi ostvarili profit, a često krše i ignorišu zakoni i propisi. Ni jedno zajedničko dobro, javna svojina, prirodno ili kulturno nasleđe nije sigurno i zaštićeno od naprednog napretka podređenog zaradi ekipe.

Vazduh

Izgradnja spalionice na deponiji u Vinči donosi nam novo zagađenje vazduha kancerogenim materijama. Ugovorom o ulaganju grad Beograd zadužen je za narednih trideset godina sa oko 40 miliona evra godišnje, a rizici od ovog postrojenja su jednostavno prećutani. U Srbiji ne postoje laboratorije koje mogu da izmere štetne supstance koje će biti oslobođene nakon spaljivanja otpada u vazduh, posebno dioksina i furana. Bez prethodnog sortiranja u spalionici će zajedno goreti i boje, baterije, PVC i drugi materijali, koji će uticati na koncentraciju zagađivača u vazduhu. Naše zdravlje je jednostavno žrtvovano kako bi investitor ostvario profit na ovom poslu.

Pijaća voda

Sa jedne strane, na Makiškom polju, vodoizvorište sa kojeg se dobrim delom snabdeva vodovod Beograda smanjuje se već decenijama, a poslednjim planovima gradskih vlasti da Bogoljub Karić u ovom području gradi čak 800.000 kvadrata, grad u potpunosti ignoriše rizike po ovaj zaštićeni pojas. Bez javne diskusije, uz ignorisanje stručne komisije, smanjena je zona zaštite vodoizvorišta. Šira zona koja je nekada zahvatala celo Makiško polje, pretvorena je u građevinske parcele.

Sa druge strane Save, divlja gradnja vikendica na koju nadležni ne reaguju u zaštićenoj zoni Savskog nasipa ugrožava reni bunare. Grupa povlašćenih i zaštićenih pojedinaca, među kojima su sinovi bivšeg predsednika Tomislava Nikolića na ovaj način dovodi u opasnost ceo grad. Naša pijaća voda izgleda ima manju vrednost od privilegija i zarade pojedinaca.

Obale

Prema Zakonu o vodama, vodno, odnosno priobalno zemljište ne može se prodavati, uprkos tome, podaci iz katastra nepokretnosti pokazuju da je čitava obala centralnih delova Beograda opisana kao građevinsko zemljište, što otvara mogućnost buduće izgradnje i prodaje njenih delova. Prvi signal da je do ove prenamene došlo bila je prodaja parcele na zemunskoj obali, na kojoj je dozvoljena gradnja čak četvorospratnog objekta. Umesto da se obale grada zaštite kako bi svi građani u njima mogli da uživaju, one su jednostavno na prodaju. Do sada su bile okovane sa jedne strane gradnjom divljih vikendica, kao na već pomenutom Savskom nasipu, a sa druge višespratnim splavovima koji su se toliko namnožili da je postalo jako teško naći prostor koji nije zatvoren što samim objektima, što nagomilanim đubretom i metalnim viškovima odloženim u reku, a sada su dostupne onome ko da više.

Reka i površina vode

Ukoliko se vaš pogled i probije kroz splavove i druge objekte do površine vode, na njoj će vas sačekati ploveći bilbord, čamac reklama. U našem gradu, od skora je i ovo moguće. Jednostavno za komercijalne aktivnosti nema prepreka i sve može biti stavljeno u svrhe zarade, pa i reka.

Kulturno-istorijski spomenici

Nakon projekta Zahe Hadid koji je na prostor nekadašenje Beko fabrike, trebalo da spusti leteći tanjir ogromnih gabarita koji bi trajno izmenio izgled i vizure ove vredne celine, Kalemegdan je pod novim udarom. Mašinoprojekt, firma koja se u svom portfoliju može pohvaliti takvim uspesima u svetu kontraverznog biznisa, poput izrade planova za rezidencijalne kule „Beograda na vodi“ ili šoping centar „Plaza“, za holandskog investitora razvija idejno rešenje za stambeni kompleks K-Distrikt od 113 hiljada kvadratnih metara na samoj ivici jednog od najvrednijih kulturno-istorijskih spomenika u Srbiji. Objekti će trajno promeniti izgled ove zaštićene celine i ugroziti njegovu vrednost, kao i onemogućiti pogled sa i na reku. Prema nezvaničnim informacijama iz gradskih vlasti ovaj projekat se smatra prioritetom.

Zaštićena prirodna dobra

Veliko ratno ostrvo zaštićeno je kao prirodno dobro izuzetnih odlika sa tri režima zaštite, gde trećoj, turističkoj zoni, pripada samo plaža Lido. Ali gradske vlasti svako malo ispituju mogućnosti gradnje ili komercijalnog korišćenja ostrva, koga još jedino nedostatak automobilske veze sa kopnom čuva od „napretka“ koji mu planiraju. Isplativost poslova ipak zavisi od ove infrastrukture. Ovo bi se moglo promeniti najavljenim premeštanjem Starog savskog mosta na ovu lokaciju. Umesto da doprinosi očuvanju ovog prirodnog bogatstva na korist svih građana, grad polako priprema teren, pa će tako ovog leta ostrvo biti lokacija muzičkog festivala uprkos brojnim problemima koje će to izazvati za zaštićeni životinjski i biljni svet. Ipak u pitanju je profit kome ništa ne može stati na put.

Ovo su samo neki od primera kako izgleda rasparčavanje, privatizacija, komercijalizacija i otimanje našeg grada od građana. Ekipa na vlasti ne samo da ne radi ništa kako bi ovo sprečila, već se hvali time da će institucije koje bi trebalo da rade na zaštiti javnog interesa ukloniti sa puta ekipi podobnih investotora.