Slučaj seksualnog zlostavljanja koji je trenutno u fokusu srpske javnosti, možda ali samo možda, pokazuje da se mediji i javnost nalaze u procesu koji bi se mogao nazvati pozitivnim u jednom svom delu i nedovoljno pozitivnim u drugom svom delu.
Ovaj po svemu za žrtve traumatičan događaj, osim što me je uverio u hrabrost oštećenih da sa svedočenjem izađu u javnost pokazao je i da je srpska javnost mentalno na putu da prevaziđe patrijarhalne nazore i stane na stranu žrtve, bar velikim delom.
To je ohrabrujuće.
Nedostatak ipak postoji i donekle je razumljiv.
Utisak je da je osumnjičeni i budući optuženi, (izvestan ishod istražnog postupka), već proglašen krivim i da njegova strana priče i ne postoji.
Možda je i verovatno da se mnogima čini jasnim da je Mika Aleksić kriv i da tu nema mesta za bilo kakvu dilemu.
Ono što je po meni važno u ovom slučaju, osim što je glumica Milena Radulović svojom hrabrošću probušila rupu na ovom velikom gnojnom čiru našeg društva, jeste i da mi, ma koliko nevoljno, omogućimo optuženom pravo na fer i pošten na pravu zasnovan sudski postupak, jer će to uspostavljati odnose koji će u nekim drugim slučajevima omogućiti i nevino optuženima pravo na fer i na pravu zasnovanom postupku bez obzira koji se politički i drugi moćnici nalaze na drugoj strani.
I evo još jednog očekivanja u vezi s istražnim radnjama i podizanjem optužnica kao sprovođenja sudskih postupaka u budućnosti.
Nadam se da kako jedan deo javnosti pravilno nazivao ovaj slučaj – „Otvaranje Pandorine kutje“, nakon ovog neće više biti moguće da slučajevi zastarevaju ili da se istražni i sudski postupci odugovlače (bar je takav utisak).
Podsećam na zastarevanje u slučaju vladike Pahomija i slučaj prijave protiv Vladimira Vukašinovića, profesora i prodekana na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Žrtve i u ova dva slučaja su takođe bile veoma hrabre, ali kao da javnost nije bila spremna da stane iza njih, a opet postoji sumnja i da je moćni uticaj crkve na svoje saveznike u državnom aparatu pomogao da ovi slučajevi budu skrajnuti iz fokusa javnosti.
Društveni procesi su spori i mogu se ubrzati na dva načina.
Prvi je kad postoji društveni konsenzus i većinska volja da se društvo napravi slobodnijim a život ljudi sigurnijim i kvalitetnijim sa mehanizmima zaštite od silnika svih vrsta.
Drugi način za pokretanje i ubrzanje društvenih procesa je kad hrabri pojedinac uprkos svemu uzbuni javnost.
Setimo se samo Obradovića iz Krušika.
Zato ovaj tekst završavam sa: Hvala ti, Milena Radulović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.