Severina, dobro došla kući

Noć koja se te večeri zacarila u Srbiji 2012. daleko je od dobre. Crna gusta tmina kao pokrov je prekrila Srbiju.

Ali i u mrklom mraku, sevaju iskre slobode. Što je mrak crnji i gušći, to su te iskre vidljivije.

Poznato je kako se lako u Srbiji očas posla od najmanje iskre razgori neugasli plamen slobode. A to kod vlasnika našeg mraka izaziva paničan strah.

Zato čuvari mraka revnosno gase svaku iskru. Angažuju pljuvačne žlezde kao vatrogasne aparate, nemilice koriste tabloidne šmrkove ne bi li ugaslil svaki palmičak, mrak pojačavaju na najjače ne bi li ugušili svetlost.

Čine sve da svaku iskru koja može postati žiška evetualnog bunta, odmah zagase.

Svaka varnica, svaki trag svetlosti, predstavlja opasnost za naš mrkli mrak.

Ovde je mrak pao da bi progutao one koji su prošli put izbegli njegovom nezasitom apetitu.

Ali sreću našeg gospodara mraka kvari činjenica da i nad Srbijom okovanom tminom, sija blistavi zvezdani roj.

Poseban problem za gospodara našeg mraka je što se Srbija još uvek seća čoveka koji je iskrama iz svoiih očiju, nepokolebljivom verom u krajnju pobeda dobra i hrabrim srcem, upalio svetionik naše nade. Srbija pamti čoveka koji je kazao Srešcemo se mi jednom među zvezdama.

Gospodar mraka se napio od sreće kada su snajperskim hicem ugašene iskre u tim očima.

Danas, opijen svojim svevlašćem i samovlašćem,  gospodar mraka u Srbiji sa istom posvećenom radikalskom strašću pljuje na zvezde. Jer odatle vreba najveća opasnost po njega. A gde će on kad se uskoro prolomi Srbijom:

„Pukni zoro!“

Kad ljudi željni svetla krenu za Severnjačom naše slobode, gde će proizvođač našeg mraka i zla koje prati tminu.

Zato je pljuvanje na zvezde omiljena disciplina našeg gospodara mraka. Nema veze koja zvezda je u pitanju.

Da li je obična zvezda, da li je sportska, estradna, da li je Severnjača ili Severina. Ako ne želi da treperi kako  komanduje gospodar mraka, treba je ugasiti. Zato je on vazda spreman da stane pod sjajni nebeski svod i pljune uvis.

Posle metar, dva sopstveni produkt endokrinih žlezda iz usne duplje mu se sruči na usijanu tintaru. I dok mu se sluzava tekućina sliva niz lice, on zadovoljno trlja ruke, jer je pljuno na zvezde.

Ali plivajući u sopstvenoj pljuvački i gospodar mraka će uskoro čuti tu za njega strašnu rečenicu:
„I bi svetlost!“

Aleksandra Vučića, gospodara našeg mraka i šefa Rio Tinto koalicije najviše brine što će Severina uskoro ponovo pevati u Srbiji.

Pevaće i Vučić.

Ali to neće biti duet. Severina će pevati nama koji je od juče još više poštujemo i volimo, pevaće nama koji smo je podržali u borbi majke lavice za svoje dete, pevaće na trgovima slobodne Srbije.

Vučić će pevati u sudnici Specijalnog suda za organizovani kriminal. Praćen horom primitivaca kojima se okružio, sa kojima je delio radost jer su pljunuli na zvezdu, jednu iz sazvežđa onih koji su pokazali da imaju kičmu i stav, koji su se usudili da Caru kažu da je go.

Koje sijaju kako Bog zapoveda a ne kako gospodar mraka to želi.

Nisu slušali Balaševića. Nisu slušali Severinu.

Da jesu znali bi da

„Vrijeme teče, prolazi sve
milost nam Bože daj
da živeci ne umremo
da svjetlo budeš nama“.

Vidimo se uskoro na koncertu slobode.

Severina, dobro došla kući.

I sve prognane zvezde neka dođu i svojim sjajem obasjaju slobodnu Srbiju.

I bi svetlost!

Autor je narodni poslanik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.