Shvatili smo, draga Ana

Ima tu kompetentnijih od mene. Recimo, „narkoman“ Stevan Dojčinović.

Brnabićka se, međutim, pred evropskim parlamentarcima dohvatila i Vranjskih. E, tu bih morao nešto da kažem.

Sve u želji da im dokaže kako ih u stvari obmanjuju svi oni koji govore o nekakvom „medijskom mraku“ u Srbiji, predsednica srpske vlade je navela „interesantan slučaj lokalnog medija Novine Vranjske“, za koji, prema njenim rečima, neki tvrde „da su te novine zatvorene jer ih vlada nije pomogla“.

„Te novine su bile kritički nastrojene prema vladi, nisu imale novca i zatvorene su“, rekla je Brnabićka.

„Prosto ko pasulj“, što bi rekao njen alter ego Aleksandar Vučić, koji se, mimo svog običaja, o ovom pitanju nije izjašnjavao već je to prepustio Ani Brnabić, koja, čak i u Briselu, uporno ponavlja istu argumentaciju kada je u pitanju gašenje Vranjskih.

Podsetimo se. Premijerka onog dana kad je bila u Vranju, a ja počeo protest, „nije imala podatke“. Možda je mogla da dođe do Vranjskih i sazna sve što je interesuje, ali ona se odlučila za drugačiji pristup. Poslala je odmah poreske inspektore u knjigovodstvo novina i sutradan joj se sve razjasnilo: Vranjske su se ugasile jer nisu mogle da opstanu na tržištu. Uprkos tome što su naprednjačke vlade, za razliku od vremena „žutih“, neštedimice pomagale baš te iste Vranjske.

Biće, ipak, da tu ima nekih, eufemistički rečeno, činjeničnih nejasnoća.

Ana Brnabić, pre svega, kada govori o ciframa, morala bi da zna da se ne mogu upoređivati periodi pre i posle uvođenja projektnog sufinansiranja. Potom, kada licitira sa famoznih 19 miliona koje su Vranjske „dobile“ za prethodne četiri godine od države, bilo bi pošteno da razdvoji prihode koje je lokalna samouprava isplatila na osnovu obaveznog oglašavanja od sredstava namenjenih realizaciji projekata poput razvijanja medijske pismenosti među srednjoškolcima, postavljanja sajta www.borisavstanković.rs, do poboljšanja multietničke komunikacije Srba i Albanaca na jugu Srbije. Po tom osnovu, za sufinansiranje javnog interesa, Vranjske su u periodu koji spominje Ana Brnabić dobile ukupno 4,8 miliona dinara. Nešto manje od sume koju je samo ove godine dobila ovdašnja TV Vranjska plus (6,5 miliona dinara) i nešto više od Informera, koji je od, pazi sad, Pajtićeve Pokrajinske vlade, za dodatak „Iće i piće“, inkasirao svojevremeno 2,6 miliona dinara, a ove godine 100.000 dinara u opštini Novi Bečej za finansiranje projekta „Opštine i gradovi u Srbiji, upoznajmo opštinu Novi Bečej“, i za isti takav projekat u Bačkom Petrovcu 200.000 dinara. Ili Srpski telegraf, koji je u Kikindi iz opštinskog budžeta dobio oko pola miliona dinara, a isto toliko i u Somboru.

Zanemarimo čak i ove činjenice jer tako su odlučivale komisije koje su nezavisne od vlade i stranačkog uticaja, jelda.

Ključna teza srpske premijerke je da Vranjske nisu mogle da opstanu na tržištu. Kakvi pritisci, kakav mrak, u pitanju je čista ekonomija.

Evo, na primer, na već pomenutoj TV Vranjska plus, čija je vlasnica, gle slučajnosti, dojučerašnja portparolka SNS-a, neštedimice se reklamiraju sva javna preduzeća, čak i gubitaši Simpo i Jumko, kompanije u većinskom državnom vlasništvu, plaća se iz gradske kase za praćenje „Fijakerijade“ i „Dana Vranja u Beogradu“. I sve to isključivo zbog enormne gledanosti i većeg šera od Pinkovog.

Vidite, indirektno je nama iz Vranjskih poručila premijerka kako se posluje na tržištu! Učite od TV Vranjska plus!

Shvatili smo, draga Ana, i hvala vam što ste nam otvorili konačno oči.

Siguran sam da su vas razumeli i evropski parlamentarci. I oni koji još nisu, verujete, hoće ubrzo. Moraće jer vi, pardon, ne Vi, već On, ne ume drugačije.

Samo se nadam da neće morati da nestane još „vranjskih“, komada nekoliko, dok Mekalister&comp. ne shvate konačno da u Srbiji nema medijskog mraka, ali ni slobodnih medija.

Autor je direktor Vranjskih i bivši predsednik NUNS-a