Siđi s vlasti da merimo časti

Uz sve specifičnosti kojima obiluje Srbija i njene stranke, pa i Demokratska: klanovi, principijelne i neprincipijelne koalicije, podmetanja, žustre reči, krađe i prekrađe.

Čak se i prva uočena krađa izbora za stalni sastav GO, dogodila sredinom devedesetih u DS. Glavni akter (menadžer) je i danas menadžer. Da li krade glasove ili nešto drugo, ili ne krade ništa, to se ne zna. Još nije razmatrano na komisiji (da li je formirana), niti je šta o tome govorio predsednik. Samo u Srbiji ima izreka, naivnog pesnika Vlaja iz Glibovca (zbog koje je on i odgovarao na sudu ondašnje Jugoslavije): Siđi s vlasti da merimo časti. Tolika je razlika između onih na vlasti i građana da se to i time potvrđivalo. Ne bih želeo da demokrati završe kao pomenuti Vlaja. On, iako solunac, se krajem šezdesetih godina smrzao na periferiji Smederevske Palanke. Ali kod demokrata ima još koje-čega. Pa čak i još jednog iz Palanke. Kažu da bez njega nema Stranke. Pa bolje je onda da je i nema. Svima koji se kandiduju, a i onima koji će da biraju, treba čestitati. Ja čestitam. U vreme kad svi dižu ruke od DS oni se bore da je (pred)vode. Kapa dole.

Šta se nudi? Neko bi rekao okrajci. A šta fali okrajcima? Ima dosta tašti koje žele da uvale okrajak svome zetu, dok je još budući. Posle se manje trude. Drugi bi rekli aparatčici. Pa dobro, može li moderna organizacija bez aparata? Ne može. A što je tek aparat!? Kao da na detektoru slušam vesti iz pedesetih: Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper. Treći će dobaciti, onako u prolazu: Ono što je nekad u Demokratskoj stranci govorio Pekić, Danojlić, Muškatirović… danas nema ko da pročita. Nije li to nova tranzicija, pitaju se naivni. Iskusniji shvataju, ali kasno. Ili: bolje ikad nego nikad.

Koje politike se nude? Najbajatije i najfriškije. Od Vuka do Vučića. Da li to znači da će završiti kao Vuk. Neki se i tome nadaju. Hajde, kad već Vučić sprovodi našu politiku, da mu se i mi priključimo. Jedni to čine otvoreno, drugi manje ili više prikriveno. Baš me interesuje koliko će takvi imati glasova? Neki prognoziraju njihovu pobedu. Drugi: ključ u bravu. Malo se bojažljivije, možda zato što je tek početak, čuju i glasovi da se vratimo u devedesete. Hoće i dalje da obeležavaju obnavljanje DS 3. februara 1990, a ne 11. decembra 1989!? Ne znaju ni kad su obnovljeni, a hoće da obnavljaju urušenu Stranku. Pa pozovite Panteliju, valjda on zna, ako već nije ušao u Akademiju.

Najznačajnija politička ponuda je ona koja u Savezu za Srbiju vidi mogući izlaz. Odmah drugi, a to su oni prvi, dodaju: To je Đilasov Savez! Ne, to je Savez za Srbiju. Tu je mesto DS ako želi da opstane, pa ako novoizabrano rukovodstvo bude dovoljno inventivno, može u Savezu imati više značaja nego što je njena realna snaga.

Ovo su jedini izbori u Srbiji u koje svi gledaju, koje svi komentarišu, čak i oni koji na izbore ne izlaze. Neki će, zavisno od ovih izbora promeniti svoje odluke: jedni će se pridružiti budućim apstinentima, a drugi će se pojaviti na prvim parlamentarnim izborima. Koliko će biti jednih koliko drugih, opet zavisi od izbora. Samo se bojim da tu opet ne bude menadžera, kako onih sa strane, tako i onih iznutra. Ponovo je aktuelna peta kolona. Ja navijam za Savez. Srećno i berićetno.

Autor je član GO DS