Signal za uzbunu u DSS

No, nama je ovde zanimljivija jedna druga skupština – to je izborna skupština DSS koja ulazi u jednu novu fazu svoga delovanja. Naime, DSS je najjača mala stranka i ima najviše šanse da opstane na političkoj sceni, dok su druge ili ispod cenzusa ili tu negde na granici opstanka. DSS je stranka koje ima svoj profilisan put i jedina ima jasne pozicije – ne u EU, ne u NATO i ne Briselskom sporazumu. Istraživanja pokazuju da ovakve stavove ima mnogostruko veći deo javnosti no što je tih sedam posto, koje je dobila na prošlim izborima.

Zašto je to tako, nije jednostavno odgovoriti. Delimično i zbog slabijeg marketinga, male medijske atraktivnosti tih ideja i nedovoljne prisutnosti u velikim medijima. Postoje i unutrašnji organizacioni i finansijski razlozi za ovakav rejting, ali je tu značajna i činjenica da je DSS bio na vlasti u protekloj deceniji pa nekako ne uspevaju da se predstave kao nada za Srbiju. Osim toga, navedena „tri ne“ imaju podršku dobrog dela javnosti, ali je potrebno osim što znate šta nećete da predstavite i ono što hoćete. Danas su teme koje očigledno javnost brinu i interesuju – nezaposlenost, siromaštvo i borba protiv korupcije, pa se na tim pravcima može ponuditi nada koja bi privukla javnost i donela dobar izborni rezultat. Sve manje stranke, a najjača među njima je DSS, zabrinute su za svoj opstanak na političkoj sceni. Da li će biti mesta i za male, veliko je pitanje. Neki će nestati sa scene, drugi će se priključiti jačim igračima. DSS je kao i druge stranke te veličine na lokalnim izborima imala rezultat ispod cenzusa ili oko njega. Iako je ovo stranka koja je pokazala otpornost i žilavost na brojne kampanje protiv nje u proteklim decenijama, ovo jeste signal za uzbunu kod vođstva stranke.

Duboka i sveobuhvatna kriza u kojoj se nalazi srpsko društvo traži agresivniji i direktniji pristup u političkom životu. Ova stranka ima problem i sa formulisanjem svojih političkih ideja tako da one ne budu toliko „ne“ ovome ili onome koliko „da“ ovome ili onome, zatim sa njihovim predstavljanjem javnosti koja želi jasne i jednostavne poruke i rešenja. Što se tema tiče, DSS se ograničio uglavnom na Kosovo i Ustav koji su na nezanimljiv i statičan način promovisani i potencirani u javnosti. Problem je i taj što građanin, koji bi se potpuno i iskreno složio sa stavovima DSS o Kosovu, EU i NATO-u, ne vidi realnu alternativu ovoj sadašnjoj politici ili evropskim integracijama. Stoga DSS ima tradicionalno velike simpatije u onim krugovima koji sebe vide kao patriotske ili evroskeptične, ali zbog navedenog uglavnom ne dobijaju njihove glasove.

Ovakvo stanje u državi i stranci stvara nezadovoljstvo u redovima DSS. Postoji želja kod dobrog dela funkcionera i članstva da se dese određene kadrovske promene i promene u načinu rada stranke. No pitanje je da li stranka kao okoštala struktura (koje se posle nekog vremena zakonomerno birokratizuju i postanu oligarhijske strukture) ima snage da se suoči sa tim problemima i da iznedri kadrovske i političke promene koje bi doneli novu energiju i doveli do pozicioniranja ove očigledno državotvorne stranke kao značajnog političkog faktora. Očigledno je da se ovim putem više ne može, jer on vodi neminovno ka marginalizaciji.

Ako vrh stranke ne prepozna impulse nezadovoljstva i želje za promenom koji dolaze iz njenih redova, ili pak ako ih ne artikuliše, očigledno je da će se ta preostala energija izduvati i preovladati apatija. A apatija je drugo ime za poraz. No kako naš narod kaže – koga nema, bez njega se može.