Lepa Mlađenović Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 19. juna jednoglasno prihvatio Rezoluciju UN 1820 o zaustavljanju svih činova seksualnog nasilja protiv civilnih lica u konfliktnim zonama! To je bio uistinu istorijski trenutak, s obzirom na to da je sadržaj Rezolucije zasnovan na feminističkom načelu da je silovanje u ratu instrument rata, „ratna taktika ponižavanja, dominiranja, zastrašivanja, proterivanja civilnog stanovništva.
Lepa Mlađenović Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 19. juna jednoglasno prihvatio Rezoluciju UN 1820 o zaustavljanju svih činova seksualnog nasilja protiv civilnih lica u konfliktnim zonama! To je bio uistinu istorijski trenutak, s obzirom na to da je sadržaj Rezolucije zasnovan na feminističkom načelu da je silovanje u ratu instrument rata, „ratna taktika ponižavanja, dominiranja, zastrašivanja, proterivanja civilnog stanovništva…“ i da može biti „oblik ratnog zločina, zločina proti čovečnosti ili konstruktivni čin u odnosu na genocid“, što su feminističke pravnice već identifikovale u statutu Međunarodnog krivičnog suda.
Među prvima od 58 govornica i govornika bila je Kondolisa Rajs, predsedavajuća delegacije SAD, koja je na početku rekla da je „ponosna što ćemo danas odgovoriti na polemičko pitanje da li seksualno nasilje spada u teme Saveta bezbednosti ili ne, sa jednim nepokolebljivim DA“. Dokument jasno potvrđuje da je seksualno nasilje u ratovima postalo pitanje bezbednosti, između ostalog zato „jer ovaj dokument potvrđuje da seksualno nasilje duboko utiče ne samo na bezbednost i zdravlje žena, nego i na ekonomsku i društvenu stabilnost njihovih nacija“, rekla je Kondolisa Rajs.
Zašto je ova rezolucija istorijska? Podsećamo da je 1992. rat u Bosni i Hercegovini, između ostalog, počeo nasiljem nad ne-srpskim ženama, koje su bile zatočene i sistematski silovane od strane srpskih vojnika u Foči, Višegradu i drugim mestima. Kasnije, silovanje se proširilo kao instrument svake od strana u ratu u Bosni i Hercegovini. Poslednji podaci dolaze iz svedočanstva 40 žena albanske nacionalnosti sa Kosova za vreme proterivanja albanskog stanovništva od strane srpske vojske i policije 1999.
Pre rata na teritoriji bivše Jugoslavija nije postojala nijedna presuda Međunarodnog suda za silovanje u ratu, iako su feminističke studije pokazivale da je silovanje deo svakog rata. Prve presude došle su iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Nakon rata na Balkanu, poražavajuće činjenice dolaze iz ratova u Ruandi, Siera Leoneu, Republici Kongo – više od milion silovanih žena i nepoznati broj silovanih žena koje nisu preživele.
Pored toga, vojnici mirovnih snaga UN nisu obučeni za temu silovanja u ratu, pa ni instruirani da sami ne vrše seksualno nasilje nad ženama. Upravo zato generalni sekretar Ban Ki-Mun 19. juna izjavljuje: „Ujedinjene nacije i ja lično duboko smo posvećeni politici nulte tolerancije seksualnog zlostavljanja od strane našeg personala.“ Rezolucija 1820 sadrži nekoliko tačaka kojima se jasno traži da svi mirovni vojnici prođu seminare podizanja svesti radi potpunog preuzimanja odgovornosti i prevencije seksualnog zlostavljanje za vreme dužnosti u UN mirovnim misijama.
Jedan od pobornika ove rezolucije, Patrik Kamart, bivši komandant Misije UN u DR Kongo, koji je tokom svoje misije bio svedok silovanja u ratu i zalaže se za oštro kažnjavanje seksualnog nasilja kao ključni instrument ukidanja ovog oblika zločina nad ženama, tog dana je izjavio: „Izgleda da je mnogo opasnije biti žena u ratnoj zoni nego vojnik u oružanom sukobu.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
