Sindrom Uroša Nejakog

Iako je trinaest puta do sada predsednik govorio „ne dam Trepču, ne dam Gazivode“ – Gazivode je dao. Predsednik samoproglašene republike Kosovo Hašim Tači i ovog puta je odneo pobedu nad Aleksandrom Vučićem šepureći se čamcem na jezeru Gazivode.

Predsednik Srbije je u više navrata dosad govorio da neće dozvoliti upad ROSU policije na sever Kosova i Metohije a on se desio. Hašim Tači je u pratnji ROSU policije stigao na jezero Gazivode. Istini za volju treba priznati da je i prilikom posete Aleksandra Vučića severu Kosova i Metohije ROSU policija bila u njegovoj pratnji. Očito je da „loš pas navodi vuka na tor“. Predsednik paradržavne separatističke tvorevine Hašim Tači se prošetao više od 50 km teritorijom koju isključivo naseljavaju Srbi a da ga niko nije popreko pogledao. Na administrativnoj liniji, ili bolje reći granici, na Brnjaku Hašim Tači se rukovao sa pripadnicima KPS policije iz redova Srba koji su mu čestitali dolazak. Te KPS policajce Briselskim sporazumom Aleksandar Vučić je integrisao u policijski sistem samoproglašene republike Kosovo. A integrisano upravljanje administrativnim prelazima svojom odlukom je uspostavila 6. decembra 2012. godine Vlada Srbije čiji je predsednik bio Ivica Dačić a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić.

Reakcija zvaničnog Beograda na upad ROSU policije i zauzimanje hidrocentrale Gazivode je stereotipna. Već sedamnaesti put Aleksandar Vučić posle fijaska na Kosovu i Metohiji stavlja vojsku i policiju u stanje pripravnosti. Posle učestalih povećanja borbenih gotovosti od strane vojske i policije došlo se do pozicije da se od toga ne boje više ni vrapci a kamoli separatisti. Setimo se samo da je Aleksandar Vučić podizao borbenu gotovost i prilikom zaustavljanja u Raškoj voza iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu. Borbena gotovost je povećana i kada je uhapšen direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i sve se svelo na onu narodnu „Tresla se gora, rodio se miš“.

Već spomenuti Marko Đurić kaže da su za upad ROSU na sever Kosova krivi oni koji su za zamrznuti konflikt. Ne govori istinu Marko Đurić jer za vreme vladavine onih koji su za zamrznuti konflikt ni ROSU policija a najmanje Hašim Tači nisu smeli ni da pomisle a kamoli da dođu na sever Kosova. Ali tada sever Kosova je branio narod a ne kriminalci. Na čelu opština su bili predsednici koji su imali autoritet i ugled u narodu a birani su po zakonima i Ustavu Republike Srbije. Nije bilo „Srpske liste“ i nije se išlo na kanabe kod Tačija i Haradinaja kao što to radi „Srpska lista“. Više je Srbije bilo na severu KiM za vreme onih koji su bili za zamrznuti konflikt nego u mnogim opštinama u ostatku Srbije.

Očita je činjenica da u političkom nadmetanju sa Hašimom Tačijem, koliko god bili politički partneri, Aleksandar Vučić je uvek gubitnik. Predsednika Srbije sve više krasi sindrom Uroša Nejakog. U tim porazima ne može mnogo da mu pomogne ni njegov specijalni savetnik Toni Bler. Zadatak ovog nekadašnjeg britanskog premijera, koji se proslavio bombardovanjem Srbije, ipak nije u funkciji da sprečava Vučićeve poraze nego da na Kosovu i Metohiji izvrši razgraničenje između Srba i Albanaca i uvede Srbiju u NATO pakt.

Pre dva dana u Kosovskoj Mitrovici, po receptu Savamale, najverovatnije u režiji Vučićevih kriminalnih struktura zapaljena je kafana Polet sa tombolom u njoj. Razlog je lokacija ugostiteljskog objekta koja je u strogom centru Kosovske Mitrovice i gde po već uhodanom receptu Vučićeva bratija treba da izgradi poslovno stambenu zgradu. Nalogodavca ili možda izvršioca nije teško otkriti. Onaj ko se bude pojavio kao investitor taj je i piroman.

U svakom slučaju, Srbi na severu Kosova uvek nastradaju. Jednom su to teroristi iz nekadašnjih OVK formacija, a drugi put su Vučićeve junger brigade. Krajnji efekat je da je Srba na Kosovu i Metohiji sve manje. Na radost i jednih i drugih.