Sindrom Žutog Bujketa

U kome je prethodno skoro cela redakcija dala otkaz zbog neslaganja sa novom koncepcijom koju je predstavila Jelena Drakulić Petrović, nova vlasnica, kao i njene izjave da je list dobila na poklon krajem prošle godine od Kompanije Ringier Srbija, u kojoj je bila generalna direktorka, što je Vesna Mališić, zamenica glavnog i odgovornog urednika NIN-a, prokomentarisala „kao čokoladu, novinu, što je unutar redakcije izazvalo nelagodu i nepoverenje”.

Timofejev je na pitanje „Bete” da li je u njegovom izboru za glavnog urednika imala upliva politika, rekao: „Ni s kim drugim, osim s Jelenom Drakulić nisam razgovarao o dolasku u NIN.

Već dugo sam novinar i siguran sam da niko iz politike nije učestvovao u mom izboru za glavnog urednika…

Mi smo se zvanično upoznali pre neki dan, kada me je ona pozvala. Nisam imao razloga da ne poverujem u njene planove i ideje vezane za NIN.”

Međutim, kada je pre oko 10 godina, u maju 2014. godine razrešen sa mesta direktora „Studija B”, imao je drugačije mišljenje: „Politika me na neki način, iako nisam političar, niti imam veze sa političarima, dovela na ovo mesto i isto tako su političari odlučili i da me sklone”, rekao je Timofejev, koji je na ovom mestu bio od 2007. godine.

Povodom njegovog smenjivanja i obrazloženja koje je tada dao reagovali su NUNS i UNS.

NUNS izrazio zabrinutost zbog toga što se pri smenjivanju i izborima urednika medija u državnom vlasništvu i dalje primenjuju politički kriterijumi.

„Uređivačka politika treba da bude nezavisna i slobodna, a ključni kriterijumi pri izboru urednika medija treba da budu profesionalna sposobnost i znanje, da ne spori pravo vlasnicima da odlučuju o tome ko će biti na rukovodećim mestima u medijima, podsetivši da medijska i novinarska udruženja već godinama traže da se eliminiše neposredni upliv države i političkih kriterijuma na izbor glavnih i odgovornih urednika”, istakao je NUNS.

Udruženje novinara Srbije pozvalo je novinare i javnost da se usprotive povratku starih ideja po kojim su novinari društveno-politički radnici, a uredničke funkcije u medijima političke funkcije koje po prirodi stvari pripadaju političkim pobednicima.

UNS je istakao da žali što je smenjeni urednik „Studija B” Aleksandar Timofejev pružio legitimitet sopstvenoj smeni: „Aleksandar Timofejev ima pravo da ne osporava sopstvenu smenu, ali novinari u Srbiji ne smeju da pristanu da se novinarski rad vrednuje političkim a ne profesionalnim aršinima.”

Odgovor na pitanje zašto je Timofejev za nepunih 10 godina iz osnova promenio svoj stav u vezi mogućnosti i upliva politike u medijsku sferu, pre svega na svom primeru, treba tražiti i u naučnim objašnjenjima iz socijalne psihologije, koja je još pre više od 40 godina dokazala da u proseku svaki pojedinac menja svoje bazične stavove (npr. da ne bi ubio, ukrao, prevario supružnika i slično) svakih oko sedam godina, a ad hoc stavove, kao što su mišljenja o postupanju u nekim dnevnim događanjima, mnogo brže, čak i svakodnevno. Uzor u tome sigurno ima u Draganu Bujoševiću.

On je jedno vreme radio kao novinar, pomoćnik i zamenik glavnog urednika NIN-a, a koga je Aleksandar Vučić apostrofirao kao „žuti“ generalni direktor RTS-a, aludirajući na bliskost sa Demokratskom strankom, nakon čega su ga prorežimski mediji nazvali i Žuti Bujke.

Iako Bujošević polovinom januara 2019. godine sticao uslov da sa navršenih 65 godina ode u starosnu penziju, on to nije uradio, već mu je Upravni odbor RTS-a na lični zahtev sporazumno produžavao radni odnos dva puta po šest meseci, a 2021. godine ponovo mu ozvaničio ostajanje u fotelji generalnog direktora, koja je veoma dobro plaćena, u još jednom petogodišnjem mandatu i pored toga što je neretko tražena njegova smena od predstavnika opozicije, članova akademske zajednice i samih zaposlenih.

Opozicija kritikuje rad javnog servisa, traži veću zastupljenost i navodi da rezultati monitoringa medija pokazuju da su predstavnici vlasti, a posebno predsednik Aleksandar Vučić, višestruko zastupljeniji od svih drugih, a pred Novu godinu, u okviru 11 protesta zbog izbornih neregularnosti, koji je organizovala „Srbija protiv nasilja”, građani i predstavnici ove koalicije održali su ispred zgrade RTS-a u Beogradu, „Slobodni dnevnik” na kome su ukazali na neprofesionalno izveštavanje ove kuće o protestima, kao i gotovo potpuno ignorisanje štrajka glađu poslanika, predvođenih Marinikom Tepić.

Uređivačkom politikom javnog servisa nisu zadovoljni ni članovi akademske zajednice koji smatraju da je program, pre svega informativni, ispod svakog nivoa.

Da li je Timofejev bliži da realizuje svoja obećanja, koje je prenela „Beta”, da će taj nedeljnik sačuvati tradiciju i nezavisnu uređivačku politiku, posebno nakon apela NUNS-a, upućenog vlasnici NIN-a Jeleni Drakulić Petrović, da sačuva kredibilitet ovog nedeljnika, koji je građen decenijama i omogući novim članovima redakcije da posao obavljaju u skladu sa profesionalnim standardnima i bez uticaja politike i biznisa, ili transformaciji u Žutog Bujketa, saznaće čitaoci ovog medija i javnost veoma brzo, nakon što od 8. februara ove godine u punom kapacitetu započne rad nova redakcija, sa najavljenom promenjenom koncepcijom lista.

Autor je diplomirani politikolog-novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.