Šinteraj je problem Vrščana

 Tekst bi ostao bez odjeka da se ponovo, kao i više puta dosad, kad god bi bili objavljeni tekstovi o vršačkom lokalitetu Šinteraj, nije oglasio Goran Babić.

Njegova opsednutost događajima iz Drugog svetskog rata može da bude razumljiva zbog gubitka članova porodice, ali generalizacija ličnih osećanja na događaje koji su se zbili u Vršcu ne može da se percipira kao ozbiljna analiza, niti može da služi konstruktivnom dijalogu. U Vršcu je, pomenute godine, pokopano više stotina građana Vršca i okolnih mesta koji su streljani u znak odmazde, ili posle, na brzinu, bez dokaza, donetih presuda ondašnjih predstavnika vlasti. Na Šinteraju su pokopani pripadnici više etničkih grupa, a najbrojniji su bili etnički Nemci. Od tih strašnih događaja prošlo je sedamdeset godina. Duže od dvadeset godina potomci streljanih vršačkih Nemaca i grupa građana iz Vršca, uz podršku više intelektualaca iz Beograda, pokušava da dobije pristanak lokalnih predstavnika vlasti da se na mestu gde su pokopani ljudi postavi obeležje. Vlasti u Vršcu su ostale dosledne odluci da ne prihvate predloge, ali sve malobrojniji potomci vršačkih Nemaca ne mogu i ne smeju da odustanu od inicijative da se mesto masovne grobnice dostojno obeleži. Postavljenje spomen-obeležja na Šinteraju je obaveza građana Vršca, a neskrivena mržnja i netolerantnost koje plasira Goran Babić ne mogu da utiču ni na koga da promeni svoju odluku. Mi Vrščani, koji ne želimo da okrećemo glavu od mesta na kome su na neljudski način zatrpani ljudi, nastavićemo da vršimo pritisak na lokalne predstavnike vlasti da izdaju neophodne dozvole za postavljanje obeležja. Ako bi lokalnu vlast činili časni, odgovorni i civilizovani ljudi, spomen-obeležje bi bilo lako i jednostavno postavljeno. I to će se dogoditi, ma šta mislio i činio Goran Babić.