foto Aleksandar Roknić„Sistem je zakazao“; „Mora se promeniti sistem“; „Problem je u sistemu“… Česte rečenice, zar ne? A šta vi pomislite kad kažete sistem? Promenili smo mi sistem još pre trideset i tri godine i to, čini se s oduševljenjem. To što se danas socijalistički sistem čini boljim, znači samo jedno – promenili smo ga u nešto gore.
Neko je trebalo da nam kaže da pored zapadnog, postoje i kapitalizam južnoameričko-afričkog tipa sa primesama ex sovjetskih modela (koji nikad nisu skroz raskinuli sa socijalizmom koji je kod njih bio rigidan, ni nalik našem).
Mi smo se devedesetih opredelili za ovaj drugi tip i, čast nekim kratkim pokušajima, nikad iz njega nismo izašli.
Imamo, dakle, mi sistem. Ima on i jednu suštinsku falinku – teško se menja. Mnogo je onih kojima baš takav odgovara, a narod to sve podržava.
Često se poteže i pitanje zakona.
A šta je tu problem?
Imamo mi zakone koji se striktno poštuju: jačeg, ulice i džungle. Mnogi su se navikli na njih. Ostali… uglavnom vrlo glasno, odlučno i hrabro negoduju – u sebi ili u svoja četiri zida.
Paradoksalno je da iako sve ovo znamo, iako su nam institucije u službi takvog sistema i ovakvih zakona, mi očekujemo nešto od njih! I sad – razočarenje! Sud doneo ovakvu ili onakvu (ukratko nikakvu presudu).
Da, pa? Nije valjda da bi sve bilo u redu da je doneo drugačiju? Ne bi!
Znamo li mi ko je ubio Slavka Ćuruviju? Znamo li ko je naručilac, inspirator i većina direktvnih izvršitelja? Znamo!
Da li znamo šta se krije u ona dva minuta iz Doljevca? Pa, znamo! Znamo li ko je naručio paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću? Znamo!
Da li je poznato ko je „samo hteo da zaplaši“ a onda ubio novinara Milana Pantića? Naravno da jeste! Čak i da nije, saznanje da je „samo trebalo da bude zaplašen bejzbol palicama“ za policiju je odličan trag..
Ko stoji iza smrti Dade Vujasinović? Znamo! Znamo, znamo, znamo…
ALI? Pravimo se da ne znamo!
Nema odluke suda! Sjajan alibi! Znate, sud greši i tamo gde je zasebna grana vlasti, a kamoli ovde gde ima poslodavca.
Sad su nam potrebne one institucije koje održavaju sistem koji se u političkoj praksi zove haos.
Ponašanje ljudi je kao ponašanje prosečnog našeg fudbalera koji kad uđe u šesnaesterac ima samo jednu želju – da padne, po mogućstvu fauliran. Neka drugi šutira na gol. A ako sudija ne svira ništa – odlično!
Nema šuta, nema gola, nema prekršaja, ali ima sjajnog izgovora!
Oslobodili smo se i stida i srama – idealni uslovi za potpunu slobodu! Samo, o takvoj slobodi neće pevati ni sužnji, niti će pevati ona sama!
Ostaće nam kao jedina opcija kolektivni juriš na njihovu stranu. Nije do sistema, do nas je!
P. S. A da li ćemo se pobuniti protiv ideje da se deci pišu dosijea, kako bi se na njih navikla kroz život i držala u fioci preventivno? Nećemo!
P.P.S. Znamo mi sve, ne znamo mi ništa!
Autor je profesor književnosti iz Kraljeva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
