Sistemsko oslobađanje parlamenta

Štaviše, da li narod zna ko su ljudi koji sede u skupštini, koje su njihove biografije, koje su njihove namere, čiji interes zastupaju i koliku moralnu svest i savest imaju ti ljudi koji donese odluke koje po svojoj ozbiljnosti, perspektivno, imaju dugoročne posledice po državu i društvo? Da li su ti „narodni“ poslanici tu za narod kada je im je potrebno?

Trenutni izborni sistem narodni poslanika je proporcionalan u kome građani ne biraju pojedinačne kandidate imenom i prezimenom već kandidatske liste koje su političke partije nametnule. Osvojena mesta se raspoređuju na osnovu procenta glasova koje je određena lista dobila u odnosu na ukupan procenat svih glasova.

Pre svega, treba naglasiti da ovakav izborni sistem dovodi do otuđenosti Narodne skupštine od naroda i da ne postoji direktna veza između građana i poslanika. Proporcionalni sistem, nažalost, kreira privid višestranačja i stvara partokratski sistem u kome se poslanici zalažu za interese političkih partija, a ne za interese građana, tačnije, interesi građana su podređeni interesima partije.

Kreira se okruženje u kome najjača parlamentarna stranka postaje ekstremna i radikalna u svom delovanju i time narušava cilj Narodne skupštine, a to je da služi narodu.

Narod Republike Srbije već trideset godina posmatra Narodnu skupštinu (time njene poslanike) koja se, prvenstveno, zalaže za interese različitih partija, a građani su nemoćni da ostvare svoja prava.

Ne postoje dugoročne strategije za celokupan interes države već se one podređuju kratkoročnim interesima onih koji formiraju vladajuću koaliciju, odnosno onima koji imaju većinu u Narodnoj skupštini.

Imajući u vidu istorijsku činjenicu zloupotrebe Narodne skupštine, potrebno je promeniti izborni sistem narodnih poslanika iz proporcionalnog u većinski u kome bi građani direktno birali narodne poslanike koji se ne bi krili iza partijskih lista već bi se kandidovali svojim imenom i prezimenom.

Glavna prednost ovakvog sistema je direktna veza sa glasačima koji imaju moć nagrađivanja, ali još važnije, moć kažnjavanja ukoliko narodni poslanici ne rade u interesu svojih glasača.

Istovremeno, imajući u vidu Aristotelovu poruku da je „Čovek po prirodi politička životinja“, ovakav sistem umanjuje političku moć onoga ko vodi državu i na taj način umanjuje se mogućnost zloupotrebe funkcije poslanika kroz političku korupciju i nemoral, a rad ministara bi se dovodio u pitanje na mnogo ozbiljniji način od strane poslanika.

Ovaj sistem razdvaja partiju od države jer se prvo razmišlja o biračima, a onda o partiji. Sistem vrednosti koji se prirodno nameće u ovakvom sistemu je taj da kandidat mora da bude osoba od integriteta kome će građani verovati da će zastupati njihov interes, a ukoliko pogreše, mogu da isprave tu grešku na sledećim izborima.

To ne znači da u ovakvom sistemu ne bi postojali nemoralni i korumpirani poslanici ali smanjuje se mogućnost u poređenju sa proporcionalnim sistemom u kome postoji jedan primarni interes, a to je stranački interes. U većinskom sistemu najjača parlamentarna stranka gubi moć kontrole svojih poslanika.

Ovakav sistem, u isto vreme, gura opoziciju da se ujedini kako bi njihov kandidat pobedio i stvara sukob unutar vladajuće koalicije jer ne postoji mogućnost totalne kontrole narodnih poslanika.

Trenutni izborni sistem narodnih poslanika je neodrživ za naše društvo jer dovodi do toga da svaka vlast, na određen način, zloupotrebljava svoju moć, odnosno moć parlamenta. Građani su, opravdano, u velikoj meri skeptični kada su u pitanju političari i njihove namere.

Promena izbornog sistema narodnih poslanika bi građanima poslala poruku da je cilj da se napravi okruženje u kome je smenjivost političara, koji ne ispunjavaju očekivanja, moguća. Smenjivost političara doprinosi građanskom duhu naroda u kome građani imaju volju da postanu deo političkih dešavanja i da doprinesu njenoj pozitivnoj promeni.

Nemam nijednu sumnju da od početka parlamentarizma u Srbiji postoje narodni poslanici koji imaju želju da urade nešto dobro za svoj narod ali svi smo svedoci da se ova institucija, koja (bi trebalo da) predstavlja zenit demokratije našeg društva, zloupotrebljava od strane političkih partija i služi kao oružje u promovisanju agende i interesa jedne strane.

Vreme je da Narodna skupština, najzad, postane „narodna“ i funkcioniše, stvarno, po demokratskim principima koje je Abraham Linkoln slikovito opisao kao „Vladavina naroda, od naroda i za narod“, a postaće samo ako narod direktno bira njene predstavnike i najvažnije, ako direktno sklanja putem izbora ako ne valjaju.

Autor je doktor međunarodnih odnosa

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.