Ne dešava se često da u našim medijima pročitamo dobre intervjue. To posebno nemamo prilike u poslednje vreme, kada prolazi samo tabloidnost, kada se povlađuje najnižim čitalačkim strastima i kada se novinarstvo ne bavi onim čime treba da se bavi. Međutim, prijatno sam bio iznenađen kada sam u prethodnom vikend broju Danasa na naslovnoj strani ugledao Brankicu Stanković. Odavno, naime, nisam pročitao bolji intervju, čini mi se da je došao baš u pravom času. Potpisujem svaku njenu reč.
Srbiji nedostaju ljudi kao što je ona, samo se bojim da mi ne znamo da cenimo ono što je ona uradila. Olako prelazimo preko činjenice da se njen život pretvorio u pakao, samo zato jer je svima nama predstavila istinu o „navijačima“, o novcu koji odlazi na Kosovo, o ubistvu premijera Đinđića, o Kolubari i o Boru. Srbija nije, a čini mi se da nikada i neće, na pravi način vrednovala njen rad. Ipak, verujem da dolaze neka druga vremena, kada ona neće morati da živi sa policijskim obezbeđenjem. Rastužilo me je kada sam pročitao da razmišlja da, ako potraje njena agonija, ode iz Srbije. To bi bio nenadoknadiv gubitak za srpsko novinarstvo, za sve one koji Brankicu vide kao najvećeg borca za istinu i pravdu. Na kraju, još jednom hvala Danasu što nam je poklonio sjajan i iskreni intervju sa Stankovićevom.
Žarko Miković, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
