Prateći raspravu koja se u nekoliko brojeva našeg lista vodila između gospode dr Teodora Kovača, Aleksandra Nećaka i Stefana Barta o spomen-obeležju koje treba da bude postavljeno u Vršcu na lokaciji „Šinteraj“ gde su pokopani streljani Vrščani, među kojima su najbrojniji bili pripadnici etničkih Nemaca, želela bih kao Vrščanka da naglasim da je pomenuti spomenik neophodno postaviti zbog stradalih, ali i zbog nas živih.
Poznato je da su u mnogim mestima Vojvodine posle pada komunističke ideologije dostojno obeležena mesta na kojima su sahranjeni stradali banatski Nemci. Kod nas, u Vršcu su 2003. godine Udruženje srpsko-nemačko-austrijskog prijateljstva i Udruženje ARDI /Inicijativni krug za podunavskošvapsko-srpske razgovore/ iz Zapadne Evrope, pokrenuli inicijativu da se obeleži mesto na kome se nalaze masovne grobnice u kojima počivaju streljani vršački Nemci, Srbi i pripadnici drugih naroda. Opterećeni brojnim predrasudama i strahovima uz nedostatak volje da se angažuju oko navedene inicijative, tadašnji predstavnici lokalne samouprave su ignorisali naše predloge sve do 2007. godine kada je javnosti predstavljen apel koji su pored inicijatora Zorana Žiletića, Nadežde Radović, Zlatoja Martinova i Dragog Bugarčića potpisali brojni građani Vršca, drugih gradova Vojvodine, Beograda i pripadnici nemačke nacionalnosti poreklom Vojvođani iz Evrope i sveta. Od tada je počeo mukotrpni proces pregovaranja, osporavanja, relativizovanja problema i pokušaja da se odluke odlože i prebace u neko drugo vreme. Upornošću i doslednošću gospodina Helmuta Friša, bečkog arhitekte, rođenog u Vršcu i drugih članova Udruženja podunavskih Nemaca, uz svestranu podršku nas iz Udruženja srpsko-nemačko-austrijskog prijateljstva sadašnji predstavnici lokalne samouprave su 2009. godine odobrili da se postavi spomen-obeležje, čije je finansiranje preuzelo Udruženje ARDI.
Spomenik koji treba da bude podignut skinuće teški teret ćutanja koji se kao nezdravi oblak nadvio nad Vršcem duže od pola veka. Ispraviće se civilizacijska nepravda prema ubijenima i njihovim potomcima koji žive sa mučnim saznanjem da su njihovi bliski pokopani na stočnom groblju. Pokazaćemo da smo spremni da se suočimo sa prošlošću i preskočimo ideološke prepreke i nametnute klišee po kojima su samo Nemci činili zločine. Osetićemo se čovečnije, jer će se adekvatno obeležiti mesto gde počivaju ljudi. Prevazići ćemo sve predrasude i pomiriti u sebi rascepljena osećanja pokrenuta saznanjima o zločinima, zločincima, osvetnicima i žrtvama. Zločin je ako zaboravimo strahote Drugog svetskog rata i stravične patnje ljudi. Spomenici stradalima su znak da se sećamo i da želimo budućnost bez ratova i patnji. Spomenik u Vršcu je doprinos novom poglavlju odnosa među ljudima.
Dragica Stanojlović, član Udruženja srpsko-nemačko-austrijskog prijateljstva iz Vršca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
