Foto FoNet Milica VučkovićDve hiljade dvadeset i sedme godine, kada je predviđeno da Srbija prestane postojati ukoliko se naravno nešto spektakularno ne dogodi, biće 40 godina od osme sednice SKS (Saveza komunista Srbije) kada tu propast gotovo niko nije ili je video vrlo mali broj ljudi.
Priznajem, nisam bio među njima.
Nacionalizam mi je bio stran i onda kao i sada, ipak do koje mere je iskoristljiv raznim nitkovima manipulatorima i kriminalcima video sam tek kasnije na vrlo bolan način.
Dakle četrdeset godina je potrebno da se od jedne zemlje sa veoma dobrim perspektivama dođe do ove razvaline od društva i opljačkane države.
Ne može se naravno nikuda stići uz laži u kojima živimo evo već 35 godina bez predaha u stalnom vanrednom stanju nametnutom od „Službe“ i komunističke vrhuške u ta davna vremena a u cilju očuvanja privilegija, bogatstva i moći.
Ljudima uvališ mržnju, uvedeš demokratski sistem pro forme u kojem su sve političke opcije koje nisu u saglasju sa vladajućim izdajničke, neprijateljske, ustaške, balijske, iredentističke, koristeći sve državne resurse: RTS, štampu, finansije svih građana poreskih obveznika, vojsku i policiju, otimaš ušteđevinu koju preko noći proglasiš starom, napraviš najveću inflaciju ikad, besomučno štampaš pare i uništavaš industriju koju nakon toga privatizuješ i, ipak, neko vreme pobeđuješ na izborima bez prevelike krađe.
No pošto i to ne ide beskrajno razvijaju se mehanizmi krađe izbora i naravno pojačava nasilje.
Ma koliko u to vreme na vlasti bili „bezbožnici“, nije im smetalo da veruju da im vlast pripada od Boga, i da formiraju prećutnu neformalnu koaliciju sa rigidnom nacionalističkom SPC.
Nagledao sam se u ovim godinama svakakvih kombinacija, naslušao neverovatnih izjava, i sve u svemu, da je to imalo smisla mogao sam sačiniti verovatno jednu od najvećih kolekcija primera ljudske besramnosti i beščašća.
I zla naravno, mada još uvek nisam sasvim razumeo šta ide prvo a šta potom. Dakle, i posle trideset i pet godina građani Srbije se nisu izborili za život u slobodnoj demokratskoj zemlji.
Državno uređenje ove zemlje prema zakonima i ustavu je parlamentarna republika.
Parlament predstavlja zakonadavnu, a vlada izvršnu vlast. Predsednik države ima protokalarne nadležnosti.
To je svakako u koliziji sa načinom izbora, jer se bira neposredno što daje predsedniku političku težinu.
Dakle, ovih nekoliko jednostavnih rečenica bi trebalo da su bazično prihvaćene od celokupnog društva kao njegovo „vjeruju“.
Radikali koji su trenutno na vlasti, odnosno samoproglašeni vlasnik svega u Srbiji, već 12 godina čine sve ne bi li ove elementarne rečenice oko kojih bi trebalo da se slože svi građani Srbije što više relativizovao ili još gore, poništio.
Odvajkada na pogrešnoj strani istorije, „zida“ na kraju krajeva, ogorčen i ljut, neprihvaćen od ljudi sa integritetom, nespreman na promenu i kajanje, razvalio je u ovoj našoj državi sve čega se dotakao.
Ne mogu državu voditi kriminalci, lopovi i neznalice a ona prosperirati.
Ne može državu voditi propagator mržnje, podela i kojekakvih podmetanja a da ta država nije u svađi sa svima a na kraju i sa sobom samom.
No, postizborna matematika donosi bar meni po prvi put u poslednjih 12 godina optimističke zaključke.
Izbori koji su drastično pokradeni osvetlili su da se ne radi o genijalnom, nikad većem političkom manipulaturu već o lopovluku i nitkovluku.
I uvek se radilo samo o tome, pa molim uvažene političke analitičare da to prime k znanju i prestanu da mu pripisuju atribute koje nema.
Takođe, kad oduzmemo samo konkretno pokradene, pridodate, naterane glasove itd, ne ulazeći u uticaj zarobljenih medija, potpuno je jasno da SNS-SPS nemaju većinu u Srbiji, a da su u Beogradu, a veoma verovatno i nekim drugim gradovima, u manjini.
Ma koliko je izlečenje ovog društva dug proces, siguran sam da je počeo. Neophodne su, naravno, i male promene u našim glavama.
Ne može se kao što smo iz svoje patrijarhalne zatucanosti navikli, žrtva proglasiti krivom.
Izbore je pokrao i krađu smislio predsednik SNS (pravi) a opozicija i mi građani Srbije smo žrtve ovog kriminala koji su pomogli i oni koji treba da su protiv kriminala.
Možda opozicija nije idealna (koja i gde jeste?) ali je pokradena i to je činjenica, kao uostalom i mi građani.
U budućem parlamentu jedini legitimno prisutni poslanici biće poslanici opozicije.
I nije ovaj lopovluk oštetio samo glasače opozicije, oštetio je sve. I to je jedan od razloga, siguran sam, da će broj ljudi na ulucama biti sve veći.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
