Foto: Privatna arhivaKao dugogodišnji srednjoškolski profesor filozofije mogu da primetim sledeće – ono što sam u okviru priprema za početak nastave čuo na nastavničkim većima a u vezi s pravilima koja se moraju sprovoditi u školi ukazuje samo na jedno – škola više nije škola i pitanje je da li će i kada ponovo biti.
Nikoga ne zanima šta i kako neko od učenika zna i razume, šta može, kako se oseća…
Potrebno je samo ispuniti formu – danas više nego ikad pre – nositi masku, upisati čas, poslati plan rada, odgovoriti na mejl, pohađati razne najčešće besmislene onlajn obuke, biti u nekom timu, pisati izveštaj, poslati realizaciju pedagogu…
Do suštine se uopšte ne dolazi.
Obrazovanje je u komi, prosveta nije ništa drugo do puka forma.
Od toliko drveća – ne vidimo šumu…
To nas, što je najtužnije, najčešće uopšte i ne zanima.
Deca su u suštini prepuštena sama sebi. Nema prostora za ozbiljan rad. Formalni nameti su zauzeli sve. Čas kao čas nije važan. Ipak, lično, smatram da je sam čas i dalje najvažniji. To je esencija svega i ja ću tako i raditi. Obrazovanje se drugačije ne može steći. Sve van časa samo je mehur od sapunice.
Autor je nastavnik filozofije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
