Školovani saučesnici beščašća

Pomalo je neshvatljivo da se uz ovakav školski sistem koji u osnovi ima naučni pogled na svet, dešavaju ovakva nepočinstva i ovakva silovanja logike i morala. Kao odlika moderne države i demokratije služi podela na tri dela vlasti. Ali, već u samom startu oni koji su nosioci narodne volje, tzv. narodni poslanici u Skupštini Srbije pogazili su osnovna načela. Naravno, najveću odgovornost ima vladajuća većina, pa se dešava da glasaju po diktatu svojih vođa stranaka, i to kada predsednica Parlamenta zazvoni.

Mnogo to podseća na Domanovića, zemlju Stradiju, ovce i one podanike koji se diče svojim žigosanjem. Pa tako Parlament nije radio ni za vreme predsedničkih izbora, pa ni ovih beogradskih, a ono što im ne služi na čast je opstrukcija za vreme usvajanja budžeta. To je već nasrtaj na samo biće demokratije i pravo slobode govora i mišljenja. Druga poluga vlasti, sudska, našla se na udaru izvršne vlasti, jer po novim predlozima „ugledni pravnici“ birali bi se u skupštini, i naravno diktirali odnose u ionako krhkom i ozloglašenom srpskom pravosuđu. Još veći nasrtaj učinjen je i na autonomiju univerziteta, koja postoji vekovima, pa bi opet vlast i te kako uticala na najvišu akademsku zajednicu. O stanju na visokoškolskim institucijama dovoljno govori što još uvek niko od stotinak profesora Fakulteta organizacionih nauka nije našao za shodno da učestvuje u raspravi o doktoratu Siniše Malog. To je jednostavan posao, jer već i đaci od osnovne škole, pa srednje i napokon do fakulteta uče kako se obeležavaju preuzete rečenice i pasusi, pa ako već nema znakova navodnica, onda je to plagijat. A za doktorski rad ne dozvoljava se više od 20 odsto preuzetih a necitiranih tuđih misli. Tu je i ćutanje o drugim doktorskim plagijatima, titule na Univerzitetu u Novom Pazaru, i gle da predsednik Odbora za prosvetu bude čovek dogme a ne nauke, a već se zaboravilo na studiranje i master titulu bivšeg predsednika Tomislava Nikolića.

U tom značajnom društvenom segmentu, pravosuđu i visokom obrazovanju, zna se da je potrebno čuvati dostojanstvo profesije i dostignutog nivoa. A opet, kao da velikom broju tih akademskih obrazovanih nije stalo do tog dostojanstva, kaljenog kroz vekove.

Bitan element društvenog razvoja je i informisanje. Po značaju mediji pokazuju koliko je jedno društvo slobodno i koliko su dostupne demokratske slobode. A brojni primeri gašenja slobodnih medija, kao što je „Utisak nedelje“, „Vranjske“, prelazak nekadašnjih bastiona slobodnih medija „Studija B“ i „B 92“ u režimske, ukazuju da su ovde mediji i te kako ugroženi.

Velikim delom i zbog čitave armije onih koji ne poštuju ovaj zanat kao ni Kodeks novinara, koji je urađen po svetskim standardima. Zar nije dovoljno što su „Informer“, „Srpski telegraf“, „Alo“, ubeleženi da po stotinu puta krše Kodeks, da „Pink“, „Hepi“ u informativnom segmentu uništavaju sve moguće postulate objektivnog novinarstva, a pogotovo što još ne reaguju nadležna tela ali i čitav korpus ozbiljnih, odgovornih, obrazovanih ljudi za trovanje široke javnosti, pogotovo omladine, rijaliti sadržajima. Čak ni javni servis ne poštuje zakon, što pokazuje da su minorne sekunde posvećene delovanju opozicije, ali i prenebregavanjem bitnih a prećutanim činjenicama, na primer o ekonomskim parametrima i razvoju.

Naravno, umetnost je ta koja će ipak iskazati i ukazati na sve ovo srpsko beščašće. Ali je sramotno da oni koji po svome obrazovanju i znanju ćute, i čak mu se i priklanjaju. Od materijalne bede još je gora ona moralna.

Autor je novinar iz Šapca