Školska godina je „bačena u vodu“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Apsolutno ste u pravu, samo što se u OŠ ,,više vidjamo,, sa decom, ali čas od 30 min. i sve ostalo uskraćuje preko 50% interakciju na času tako da je gubitak nesrazmeran sa skraćenjem časa. Realno je da se vrate časovi na 45 min. bar u OŠ.

2. Gotovo religiozna opsednutost „interakcijom“ je sumnjiva. Pre pandemije su pricali o robotima i hologramima u nastavi. A od kad je opsno po zivot, svi insistiraju na „zivom kontaktu“, na „zivoj reci“, bla bla… Valjda da bi nas poumiralo sto vise? Meni licno, kao dobitniku svih mogucih nagrada za rad sa ucenicima, u ovim okolnostima, jedina dilema je da li da dam otkaz, ili, jednostavno, samo vise ne dolazim na gubiliste. Za svo ostalo sam nacisto sam sa sobom.

3. Znači teba da očekujemo „nastavničke litije“ od nastvnika koji pokušavaju da sačuvaju svoja radna mesta kao popovi u CG
   jer je onllajn nastava pokazala da naš „obrazovni sistem“ ima itekako višak i nastavnog osoblja a naročito „obrazovnih predmeta“
   Sa dosadašnjim „obrazovnim sistemom“ imamo ~13 procenata sa visokim i višim obrazovanjem koji su sve osim obrazovani i stručni.
   Suluda zamisao da će se od deteta kome se puni glava „jer dečiji posao je dauče“ napraviti odrasla odgovorna osoba je doživela neuspeh u zadnjih ~75 godina.
   Tokom onlajn nastave deca imaju vremna da pokušaju da postanu ljudi a ne „ukalupljeni“ po nekom suludom „obrazovnom programu“

   1. Litije, o čemu li ti bulazniš?

      Kakvi ljudi, kakvi kalupi?

      Čitaj tekst ponovo…

      Pozdrav iz Novog Sada

4. Školska godina možda jeste bačena, međutim u tekstu mnogo umanjujete uticaj nastavnika. Nastavnik je taj koji mora da se prilagodi situaciji i pronađe način da motiviše decu. Tradicionalan nastavnik je navikao da kada jednom krene da predaje ne menja metode. Moramo pratiti vreme i prilogođavati se, mnogi profesori ne znaju da kostite računare i ne žele da nauče, pogotovo u manjim mestima. Drugo, učenik koji ima interesovanja za znanjem učiće kakva god je situacija, fokusiraće se na stvari koje ga više zanimaju. Ova godina pokazuje tačno „značaj“ i nebitnost školstva u Srbiji, jer ničemu ne služi.

   1. Blublu –

      U tekstu se naglašava da postoje nastavnici koji ozbiljno rade i da treba odvojiti loše od dobrog kroz sistem.

      Dobar i jasan tekst.
      Neki Ivanovi tekstovi mi nisu baš prijali ali ovaj je pun pogodak.

      Bravo

5. Šta god država uzme da radi, to em ne radi, em košta k’o da radi duplo.

   Izlaz je u privatizaciji škola.

   Za ljubitelje socijalizma, pare umesto školama da se daju roditeljima dece, i to svima jednako, pa neka roditelji i deca sami biraju gde će.

   1. Samo da ne bude kao sa privatnim fakultetima u našoj zemlji, plati pa dobiješ diplomu.

6. Ako je od profesora filozofije, mnogo je.

7. Moj otac je bio profesor, omiljeni, deca su ga obožaval, strog ali pravedan.
   Svakog dana kući je spremao nastavu za sutra, svaki čas mu je bio drugačiji nego onaj od prošle godine. Zbog tog „edukovanja“ i traženja načina da deci što jasnije prikaže i prenese znanje „trišio“ je vreme kući na prirpemi nastave.

   Govorili su da je najbolji profesor i da od kada je otišao u penziju, da je “ njegov“ predmet u školi više ne postoji. To znači da kao 80% profesora, časovi su uim šablonski i dosadni, možda čak i jedva edukativni.

   O tome se između redova i govori u tekstu, da dobri profesori ipak na ovaj način ne mogu daekvatno da prenesu znanje đadcima. Kako god, ipak je ovi alternativni metod prenosa znanja.