Školske aktivnosti i formiranje empatije i vrlina – gašenje požara čašom vode

A uzrok postojećem stanju, kad se sve svede je jedan – potpuno zapuštena vaspitna uloga (najvažnija) i porodice i škole. A srž te uloge je formiranje moralnog lika mlade ličnosti. Problem nije nov. Još od biblijskih vremena rešavan je kroz pokušaje kodifikacije – propisivanje moralnih normi.

Deset božijih zapovesti su prvi takav kodeks. Vertikala teče od antičkih filozofa do onih najsavremenijih kao što je, na primer, Habermas. U našim školama vlada naopako shvatanje da je vaspitno uticanje dužnost samo psihologa i pedagoga. Možemo mi u svakoj školi zaposliti po jednog pedagoga i psihologa, a stanje se neće promeniti dok se ne shvati da svaki nastavnik mora biti ne samo stručnjak za predmet nego i vaspitač. Slab je onaj profesor koji Krvavu bajku Desanke Maksimović ne iskoristi za podsticanje rodoljubivih osećanja.

U zakonima i programskim dokumentima treba jasno naglasiti koje ciljeve želimo da postignemo, jer kako reče Mark Tven „ko precizno ne zna kuda ide, veoma je čudno ako tamo ikada stigne“. Mora biti jasan vrednosni sistem, zadaci moralni, socijalni, altruistički, patriotski, praktični. Još pre desteak godina OECD i UNESKO su zasnovali filozofiju obrazovanja na četiri stuba (po Žaku Deloru): naučiti sticati znanja (učiti kako učiti), naučiti raditi i zaraditi (učiti za rad), naučiti živeti (učiti za postojanje), naučiti živeti zajedno (učiti za život sa drugima)

Ciljevi „naučiti živeti“ i „naučiti živeti zajedno“ nikako nisu manje važni od cilja „naučiti raditi i zaraditi“, jer od toga kako se oni ostvaruju zavisi doprinos škole formiranju moralnog lika. Mudri DŽon Lok (16. vek) kaže: “Smem reći da su od svih ljudi koje viđamo njih devet desetina ono što su, dobri ili rđavi, korisni ili ne, samo po svom vaspitanju“. Razlike među ljudima, u stvari, su razlike u njihovom vaspitanju, a u ostvarivanju toga cilja uloga porodice je ogromna jer ona deluje u najosetljivijem periodu dečjeg razvoja. Što se propusti, u vremenu dok su deca gipka, teško se naknađuje.

Lok se zalaže za disciplinu u obrazovanju duha. „Onaj ko ne vlada svojim sklonostima – tvrdi Lok – onaj ko ne zna kako se treba odupreti navali trenutka zadovoljstva i bola radi onoga što mu razum govori da treba da radi, taj nema pravi temelj dobrote i revnosti i nalazi se u opasnosti da bude čovek koji ne vredi ništa.“

Uvođenje nove aktivnosti za učenike – formiranje empatije i vrlina – je gašenje požara čašom vode i govori o nepostojanju prave koncepcije. Treba znati da društvo više utiče na decu nego saveti i pravila, a u našem raspadnutom vrednosnom sistemu mladi se svakodnevno susreću sa lošim primerima počev od parlamenta u kome nema empatije, ali ima mnogo uvreda.

Povlađivanje zahtevima da se uvedu novi tipovi obrazovanja (ekološko, saobraćajno, seksualno, zdravstveno, empatija i vrline) može ugroziti osnovnu svrhu škole da vaspitava kroz znanje, učenje, formiranje intelektualnih i kritičkih sposobnosti.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.