Školske „muke po Luki“

Čast kreativnim samoniklim obrazovnim oazama koje u školama i na univerzitetima postoje, ali ja nisam naišao na sažetiju, istinitiju i porazniju ocenu školskog sistema od ove Lukine.

Ona me je podsetila na moje školovanje i naše đačke „muke po Luki“, koje su se u to vreme svodile kako da preživimo „dokazivanja“ nemalog broja naših nadobudnih i umišljenih nastavnika i profesora, da smo „obični tupsoni“, a koji su pri ocenjivanju znanja polazili od one – „bog zna za peticu, ja znam za četvorku, i vi možete da dosegnete maksimalno do trojke“.

Ali nam i danas od tih preživljenih tortura greju sećanja na one retke i požrtvovane nastavnike i profesore koji su nas hrabrili i svesrdno pokušavali da nam pomognu da razumemo sebe i svet oko sebe. No mi, na sreću, nismo tada imali, tokom cele godine, dvonedeljna isprazna „testiranja znanja“ gotovo iz svakog premeta.

Naše školovanje na sreću tada nije bilo „test-ijansko“, jer smo, ipak, razgovarali sa našim učiteljima, nastavnicima i profesorima. Iako nam je pri tom, najčešće, ubijana volja za saznanjem i sve svodilo na to – „jel´ umeš to bre, il´ ne umeš“!

Imam puno razumevanja za nezadovoljstvo sadašnjih školaraca i studenta. I potpuno sam saglasan sa mojim prezimenjakom Lukom. Znanja i veštine koji se stiču u okviru našeg aktuelnog „test-ijanskog“ školskog sistema, i metode koje se pri tom primenjuju, ne doprinose da mladi na kreativan način razvijaju svoja saznajna krila, ne upućuju ih kako da pronalaze „tople vrtloge“ i ne ohrabruju ih da koriste njihovu uzgonsku snagu da bi se kao albatroska pilad podizali visoko i sopstvenim očima sagledavali stvarnost u kojoj žive.

Zato je potrebno menjati naš pogrešno koncipirani obrazovni sistem, uz veliku brigu i ulaganja celog društva u obrazovnu infrastrukturu i uz podizanje standarda zaposlenog osoblja. Jer je pravilno negovanje i obrazovanje mladih, kao i kreiranje stručnjaka sa upotrebljivim znanjima, najpreči zadatak naše memljive društvene zajednice.

Stoga treba da se ostavimo gradnje „velelepnih stadiona“ i „gradova u okviru gradova“, finansiranja preskupih „promo projekata“ i skupih „rekonstrukcija“ posle kojih se strukturni delovi obrušavaju i unesrećuju ljude, kao i uklanjanja „starih mostova“ i „neuglednih zgrada“.

I treba hitno da se prestane sa prodajom zemljišta, vode i rudnog bogatstva svakom ko nije državljanin Srbije. Jer i naši preci su intuitivno osećali da se takvim prodajama ograničavaju razvojne šanse budućih generacija, pa su to činili retko i u krajnjoj iznudici, ili kada su hteli da obezbede školovanje svoje dece.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa